U prethodnom tekstu detaljnije smo govorili o zaradi, kao jednom od osnovnih prava zaposlenog. Naveli smo da po Zakonu o radu zarada u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Ova zakonska odredba definiše ono što se u svakodnevnom govoru naziva “bruto” zaradom. Uvek i neizostavno se plaćaju porez i doprinosi iz zarade zaposlenog. Pored toga i poslodavac plaća iz svojih sredstava porez i doprinose na zaradu zaposlenog. Prema tome, plaćaju se doprinsoi iz zarade zaposlenog, ali i iz sredstava poslodavca, o čemu ćemo detaljnije ovde govoriti.
I Porez i doprinosi iz zarade i na zaradu
Prema članu 105. Zakona o radu, zarada zaposlenog se sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zakon dalje u istom članu kaže da se pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema navedneom razlikujemo neto zaradu, bruto 1 i bruto 2 zaradu.
II Bruto i neto zarada
Bruto zarada predstavlja ukupan iznos koji poslodavac isplaćuje u korist zaposlenog, a koji uključuje neto zaradu (takozvana “čista” zarada koja leže na račun zaposlenog, to jest ipslaćuje mu se kao njegova plata), zatim porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (doprinosi na teret zaposlenog)., kao i porez i dorpinose koji se plaćaju na zaradu (porez i dorinosi na teret poslodavca).
Da bismo potpuno pojednostavili, pokušaćemo sastavne delove zarade, na koje poslodavac mora da računa kao ukupan trošak, da izložimo na sledeći način:
Neto zarada je zarada bez poreza i doprinosa. Jednostavnije rečeno, neto zarada je zarada koja legne na račun (ili na ruke) zaposlenom, odnosno koja se isplati kao njegov čist prihod, nakon što se plati sve dažbine državi.
Bruto 1 zaradu čine neto zarada + porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade zaposlenog; Ovo je pojam zarade koji je preciziran u Zakonu o radu. Naime, Zakon o radu ističe da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, i to porez i doprinose koji se plaćaju IZ zarade. Možemo reći da zarada u zakonskom smislu jeste ono što se često ove “bruto 1 zarada”. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom, uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog, to jest iz zarade.
Bruto 2 zaradu čine: neto zarada + porez i doprinosi koji se plaćaju IZ zarade (na teret zaposlenog) + porezi i doprinosi koji se plaćaju NA zaradu zaposlenog (na teret poslodavca). Jasno je da iz ugla poslodavca bruto 2 zarada zapravo predstavlja njegov ukupni trošak po zaposlenom.
III Visina poreza i doprinosa
Obračun poreza i doprinosa vrši se na sledeći način:
1) Porez na zaradu (kao vrsta poreza na dohodak): Stopa poreza na dohodak iznosi 10% i obračunava se na bruto zaradu umanjenu za trenutno propisani neoporezivi iznos zarade (o čemu ćemo pisati u nastavku).
2) Doprinosi za socijalno osiguranje: Dele se na doprinose koje plaća zaposleni (doprinosi iz zarade, odnosno doprinosi iz “bruto 1 zarade”) i doprinose koje dodatno plaća poslodavac iz svojih sredstava
Tri osnovne vrste doprinosa za socijalno osiguranje jesu:
a) Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO): 14% na teret zaposlenog i 10% na teret poslodavca;
b) Doprinos za zdravstveno osiguranje: 5,15% na teret zaposlenog i 5,15% na teret poslodavca;
v) Doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 0,75% na teret zaposlenog.
IV Osnovica na koju se plaćaju porez i doprinosi
Osnovica na koju se plaćaju porez i doprinosi predstavlja:
A) za poreze osnovica je bruto 1 zarada umanjenu za neoporezivi iznos zarade;
B) za doprinose osnovicu čini bruto 1 zarada, s tim da osnovica za doprinose ne može biti viša od najviše mesečne osnovice (nema umanjenja osnovice za neoporezivi iznos kad je reč o doprinosima).
Postoji neoporezivi deo zarade koji se usklađuje jednom godišnje. Trenutno, prema poslednjem usklađivanju, ovaj iznos je za lica koja rade puno radno vreme 28.423,00 dinara mesečno i važi za isplate zarada i naknada zarada za period od 1. 2. 2025. do 31. 1. 2026. godine, Ovo predstavlja iznos za koji se umanjuje poreska osnovica zarade zaposlenog. Za lica koja rade nepuno radno vreme, neoporezivi iznos umanjuje se srazmerno vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme..
Navedeno znači da osnovicu poreza na zarade čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za iznos od 28.423,00 dinara za lice koje radi sa punim radnim vremenom. Zakon o radu ističe da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, i to porez i doprinose koji se plaćaju IZ zarade. Možemo reći da zarada u zakonskom smislu jeste bruto 1 zarada. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom, uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog (pored navedenog i poslodavac plaća porez i doprnose NA zaradu, to jest na svoj teret). Bruto 1 zarada, umanjena za 28.423,00 dinara mesečno, jeste poreska osnovica.
Neoporezivi iznos zarade primenjuje se samo kod osnovice za plaćanje poreza, dok ovaj iznos ne umanjuje osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa.
Doprinosi se obračunavaju na propisanu osnovicu koju čini iznos zarade koja se isplaćuje zaposlenom (bruto 1 iznos). Međutim, ako je zarada koja se isplaćuje viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, onda se obračun i plaćanje doprinosa vrši na najvišu mesečnu osnovicu prema članu 41. Zakona o doprinosima. Iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se na godišnjem nivou, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od 1. januara godine za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi. Iznos najviše mesečne osnovice doprinosa za 2025. godinu iznosi 656.425,00 dinara i primenjuje se za isplate zarada u periodu od 1. 1. do 31. 12. 2025. godine.
S druge strane, mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se svake godine i za 2025. godinu iznosi 45.950,00 dinara.
V Minimalna zarada
Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, te poslodavac ne može sa zaposlenim ugovoriti zaradu koja je niža od minimalne zarade koja važi za mesec za koji se vrši isplata. Minimalna cena rada po jednom radnom satu za 2025. godinu iznosi 308,00 dinara. Cena po času je u neto iznosu.
Prilikom obračuna minimalne zarade osnovna zarada se uvećava za porez i doprinose i obavezna uvećanja zarade. U tom smislu bruto minimalna zarada sastoji se iz minimalne zarade, poreza, doprinosa i svih uvećanja na koje zaposleni ima pravo po osnovu ugovora o radu – minuli rad, topli obrok, regres, rad za vreme praznika, prekovremeni ili noćni rad i slično, Zbirom svih navedenih
stavki dobija se bruto 1 minimalna zarada.
Zatim, kada se na ovu osnovicu dodaju porezi i doprinosi na teret poslodavca dobija se bruto 2 minimalna zarada.
Primera radi, za mesec septembar neto minimalna zarada iznosi 54.208,00 dinara, dok osnovna bruto minimalna zarada iznosi 73.275,00 dinara.
Usvojeno je povećanje minimalne zarade od januara 2026. godine, pa će za mesec od 160 radnih sati – minimalna zarada 59.360,00, za mesec od 168 radnih sati – minimalna zarada 62.328,00, za mesec od 176 radnih sati – minimalna zarada 65.296,00;i za mesec od 184 radnih sati – minimalna zarada 68.264,00 dinara.
