Tržište rada u Srbiji prolazi kroz značajne promene. Dok mnogi domaći radnici i dalje odlaze u zapadne zemlje u potrazi za boljim uslovima, Srbija sve češće postaje destinacija za strane radnike. Ta promena nije samo vidljiva u broju oglasa za posao – ona se oseća na gradilištima, u fabrikama, restoranima i trgovinama, gde prisustvo stranih radnika postaje svakodnevna slika.
Procene govore da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika. Nedostatak kvalifikovane radne snage već sada je vidljiv u brojnim sektorima, kao što su informacione tehnologije i zdravstvena zaštita, a prisutan je i snažan deficit kvalifikovanih inženjera. To jasno ukazuje da angažovanje stranaca nije samo trenutna reakcija na manjak radne snage, već sve više postaje strateški odgovor na dugoročne demografske i ekonomske izazove.
Od 2024. promenjen način evidencije stranih radnika
Još tokom 2023. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je više od 52.000 radnih dozvola za strane državljane. Ta brojka bila je do tada najviša zabeležena i jasno je ukazivala na ubrzan trend zapošljavanja stranaca. Međutim, od početka 2024. uvedena je jedinstvena dozvola koja objedinjeno pokriva i boravak i rad, a čiju evidenciju sada vodi isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Taj prelazak na novu proceduru promenio je i način na koji se računa broj stranaca koji rade u Srbiji.
U Srbiji je na dan 11. juna 2025. bilo više od 43.000 stranaca sa važećom jedinstvenom dozvolom za privremeni boravak i rad. U prvih pet meseci ove godine izdato je 14.500 takvih dozvola. Pre 2024. brojale su se sve izdate dozvole uključujući i one koje su u međuvremenu istekle, dok se sada evidentiraju samo trenutno važeće dozvole koje uključuju i boravak i rad.
Iako se na prvi pogled može učiniti da je broj stranaca 2025. u padu u odnosu na prethodne godine, to nije slučaj – samo je promenjen način kako se podaci prate. Dok je ranije NSZ brojala sve izdate radne dozvole, sada se računaju samo oni koji u ovom trenutku imaju važeću jedinstvenu dozvolu, što podrazumeva i uslove za boravak u našoj zemlji.
Poslodavci sve više zainteresovani za angažovanje stranaca
Uprkos administrativnim izazovima i promenama u sistemu, interesovanje za strane radnike među poslodavcima raste. Po podacima istraživanja sajta HRLab, 55% poslodavaca koji još nisu zapošljavali strane radnike planira da to uradi u bliskoj budućnosti. Mnoge firme sve češće angažuju kandidate iz zemalja regiona – Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Ti radnici se lakše uklapaju u radne kolektive zbog sličnosti jezika, kulture i načina rada.
Ipak, brojke pokazuju da je mobilnost u regionu i dalje izuzetno niska. Tokom 2023. godine svega dva posto izdatih radnih dozvola odnosi se na državljane zemalja Zapadnog Balkana. Od ukupnog broja izdatih jedinstvenih dozvola, samo 243 otišlo je državljanima iz regiona, dok je dodatnih 174 zatražilo slobodan pristup tržištu rada kroz inicijativu Otvorenog Balkana. To ukazuje da radnici iz susednih zemalja ne vide Srbiju kao atraktivnu destinaciju za rad – barem ne u meri u kojoj bi to bilo očekivano. Razlozi za to mogu biti raznovrsni – uključujući bolje ekonomske perspektive u zemljama EU, veći broj privremenih poslova u zapadnoj Evropi, ali i ograničen broj poslodavaca u Srbiji koji nude konkurentne uslove za radnike iz regiona.
Sa druge strane, najveći broj stranaca u Srbiju dolazi iz Rusije (39%), Kine (20%), Turske i Indije (po oko 10%). Reč je uglavnom o radnicima angažovanim na velikim infrastrukturnim projektima, koji popunjavaju praznine u sektorima u kojima domaće radne snage nema dovoljno.
Kompanije koje su već zapošljavale strance ocenjuju ta iskustva uglavnom pozitivno. One koje to još nisu činile, sve češće razmatraju tu mogućnost. Istovremeno, jasno je da strani radnici često popunjavaju ona radna mesta za koja domaći kandidati nisu zainteresovani – zbog prirode posla, radnih uslova ili visine plate. Time se omogućava kontinuitet poslovanja i izbegava zastoj u sektorima sa izraženim nedostatkom kadrova.
Rešenje za deficit radne snage nije samo zapošljavanje stranaca
Važno je, međutim, naglasiti da postoje sektori u kojima ni strani radnici ne mogu biti zamena – pre svega obrazovanje i zdravstvo. Reč je o oblastima koje su ključne za dugoročno blagostanje stanovništva, ali koje zahtevaju sistemska ulaganja, bolje uslove rada i viši društveni prioritet. Stručnjaci upozoravaju da rešenja u ovim oblastima još uvek nema na vidiku.
Otvaranje tržišta ne znači da domaća radna snaga treba da bude zapostavljena. Naprotiv, priliv stranih radnika može se iskoristiti kao prilika za postavljanje viših standarda u zapošljavanju, bolju organizaciju posla i zdraviju konkurenciju, koja donosi koristi svima.
Ako se strane radne dozvole budu koristile kao instrument razvoja, a ne kao zamena za ulaganje u domaće kapacitete, Srbija može izgraditi stabilnije i otpornije tržište rada zasnovano na kombinaciji domaćih snaga i pažljivo integrisanih stranih radnika. U suprotnom, rizik je da postanemo privremeno rešenje i za one koji dolaze i za one koji odlaze.
