U jednom od prethodnih tekstova bavili smo se mogućnošću radnog angažovanja van radnog odnosa. Zakon o radu dopušta mogućnost upošljavanja lica i bez zasnivanja radnog odnosa, ali samo ako su ispunjeni određeni uslovi. Koji su to zakonski oblici radnog angažovanja bez zasnivanja radnog odnosa i pod kojim uslovima je to moguće učiniti?
Zakon o radu predviđa sledeće oblike rada van radnog odnosa: privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.
U prethodnom tekstu pisali smo o ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a danas se bavimo ugovorom o delu.
I Zakonske odredbe o ugovoru o delu
Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu tiču se vrste poslova radi čijeg obavljanja se može zaključiti ovakav ugovor, neophodne usklađenosti sa opštim aktom (kada se potpisuje u umetničkoj ili drugoj delatnosti u oblasti kulture) i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.
Kada je reč o vrsti poslova radi čijeg obavljanja se može zaključiti ugovor o delu, shodno zakonskim odredbama poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Usklađenost sa opštim aktom se zahteva kod ugovora o delu u umetnosti i kulturi jer ugovor o delu zaključen sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
Najzad, ovaj ugovor je po zakonu formalan jer se obavezno zaključuje u pisanom obliku.
Novčana naknada koju poslodavac tom prilikom isplaćuje ne smatra se zaradom u smislu Zakona o radu, već ugovorenom naknadom.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u nastavku teksta bavićemo se obeležjima, odnosno karakteristikama ugovora o delu koje iz zakona proizlaze.
II Koji poslovi se mogu obavljati po osnovu ugovora o delu?
Zakon u određenom smislu definiše delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o delu, pre svega jer izričito zabranjuje da se takav ugovor potpiše radi obavljanja poslova koji su osnovna ili pretežna delatnost poslodavca. Samim tim pravilo je da poslodavac može da zaključi ugovor o delu samo radi obavljanja poslova koji ne spadaju u njegovu osnovnu ili pretežnu delatnost. Dalje, propisano je da se ugovor o delu može zaključiti radi izrade ili popravke stvari, odnosno izvršenja fizičkog ili intelektualnog posla. Ovo podrazumeva odgovarajuću stručnost izvršioca posla, odnosno potrebna znanja i veštine. Iz ovih zakonskih odredbi može se izvući zaključak da poslodavac može da angažuje određeno lice po ugovoru o delu samo radi obavljanja vanrednih poslova (bilo fizičke ili intelektualne prirode), to jest poslova koji ne spadaju u one radi kojih je taj poslodavac registrovan. Primera radi, preduzeće koje se bavi trgovinom ne može da potpiše ugovor o delu radi obavljanja poslova prodavca, ali može da potpiše ugovor o delu kojim će određeno lice angažovati da mu okreči prodajni objekat, ili da mu izradi web stranicu. Firma koja se bavi proizvodnjom odeće ne može da sklopi ugovor o delu radi obavljanja krojačkih poslova, ali može radi obavljanja prevodilačkih usluga (na primer u slučaju kratkotrajne poslovne korespondencije sa inostranim poslovnim partnerom). Prema tome, jasno je da se po osnovu ugovora o delu kod poslodavca ne mogu obavljati poslovi koji su sistematizovani i određeni organizacijom radnih mesta, već se radi o angažovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji inače ne spadaju u redovnu delatnost poslodavca.
III S kim se može zaključiti ugovor o delu?
Kada se radi o licu sa kojim može da se sklopi ugovor o delu, zakonom nije propisan nijedan uslov u tom pogledu za zaključivanje ugovora. Ovo znači da poslodavac može da zaključi ugovor o delu sa bilo kojim licem (zaposlenim, nezaposlenim, studentom, poljoprivrednikom, penzionerom…) koje ima potrebna znanja i veštine da obavi naručeni posao. Po ovom ugovoru poslove može da obavlja čak i invalidski penzioner. Porodični penzioner takođe može da bude angažovan ugovoru o delu bez obustave isplate penzije, pod uslovom da je ugovorena naknada niža od najniže osnovice za plaćanje doprinosa u osiguranju zaposlenih, što tokom 2021. godine iznosi 28.402,00 dinara. Dakle, poslodavac može da angažuje po ugovoru o delu i porodičnog penzionera, pri čemu (pre svega) sam penzioner treba da proceni da li mu je u interesu takav ugovor jer će za one mesece u kojima ugovorena naknada bude veća od navedene najniže osnovice osiguranja zaposlenih, isplata penzije biti obustavljena.
Što se tiče lica koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ono nema ni obavezu obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu da će kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o delu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa.
IV Lice koje je zaključilo ugovor o delu nije zasnovalo radni odnos
Lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu ne zasniva radni odnos radi obaljanja tih poslova. Navedeno znači da lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu. Po zakonu koji važi od 2018. godine, žene angažovane po ugovoru o delu u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta imaju pravo na takozvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Radi se o ugovoru po kojem se izvršilac posla obavezuje da. obavi određeni posao za naručioca posla, van njegove osnovne delatnosti. Naručilac posla plaća ugovorenu naknadu, a ne zaradu izvršiocu posla.
V Forma i sadržina ugovora o delu
Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o delu sačinjenog obavezno u pisanoj formi moraju da čine podaci o ugovornim stranama, koje se obično označavaju kao naručilac posla (poslodavac-pojedinac ili pravno lice) i izvršilac posla, kao i opis poslova koje je potrebno obaviti (pri čemu je potrebno jedino voditi računa o tome da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost naručioca posla). Uobičajene su i odredbe o visini novčane naknade koju naručilac posla plaća izvršiocu za obavljeni rad. Što se tiče drugih pitanja koja se uređuju ugovorom, radi se uglavnom o drugim primanjima koja se osim novčane naknade isplaćuju (npr naknada troškova), koja takođe imaju karakter ugovorene naknade u smislu obračuna poreza i doprinosa. Vreme rada nije predmet zaključivanja ugovora o delu jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograničeno. Naravno, moguće je i uobičajeno da se odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova.
VI Uplata poreza i doprinosa
Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o delu regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.
Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi. To znači da se uzimaju u obzir i eventualno ugovorena naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu i sve druge ugovorene i isplaćene naknade, a ne samo naknada za obavljeni rad. Jednom rečju, celokupno primanje se računa, s tim da se kod obračuna poreske osnovice priznaju normirani troškovi u visini od 20%.
Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20% (normirani troškovi). Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.
Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ne plaća se jedino za lice koje je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobilo potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini već plaćen doprinos na procenjenu najvišu osnovicu (ovo stoga jer nije moguće plaćati doprinos na osnovicu veću od zakonom određene makimalne osnovice), što je u praksi redak slučaj. Doprinos za PiO se ne plaća ni za stranca koji je već za isti period prijavljen na penzijsko-invalidsko osiguranje u svojoj državi.
Porez i doprinos za PIO plaćaju se uvek (sem dva navedena izuzetka za penzijski doprinos), bez obzira na status izvršioca posla, dok se zdravstveno osiguranje pokriva samo za lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu (nezaposleni). Prema tome, poslodavac će uvek biti dužan da licu koje je angažovao po ugovoru o delu plati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nije isti slučaj sa ostalim doprinosima, pa tako lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako nije već prethodno zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licen) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Doprinos za slučaj nezaposlenosti se ne plaća.
Ukoliko je naručilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene po ugovoru o radu, porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za ugovor o delu obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa), obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem. Ako se pak radi o naručiocu posla koji je fizičko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate dažbina ima izvršilac posla, a naručilac posla mu za to plaća odgovarajući iznos preko neto iznosa naknade koji je ugovoren.
VII Zaključak
Prema Zakonu o radu osnovna vrsta rada jeste kroz radni odnos, ali kao što možemo da vidimo dopušteni su i drugi vidovi angažovanja. Poslodavci jedino moraju da vode računa da su ispunili gore navedene zakonske uslove za angažovanje van radnog odnosa, jer bi u supotnom mogli da se suoče sa tužbom kojom bi se zahtevalo utvrđenje da je zasnovan radni odnos, a ne ugovorni odnos po osnovu ugovora o delu. Ukoliko zakonski uslovi za angažovanje van radnog odnosa ne bi bili ispunjeni, moguća posledica bi bila sudsko utvrđenje da je zasnovan radni odnos: npr da je umesto ugovora o delu zapravo zasnovan radni odnos, jer je lice angažovano radi obavljanja poslova koji ne mogu da se obavljaju po ugovoru o delu, pošto spadaju u delatnost kojom se poslodavac inače bavi. U tom smislu potreban je oprez i potpisivanje ugovora van ranog odnosa samo kad su svi taksativno propisani zakonski uslovi ispunjeni.
