Pređi na glavni sadržaj

Upravljanje stresom na poslu – veština i odgovornost

27. februar 2023.
·5 minuta za čitanje

Da li vas u nedelju popodne već boli stomak pri pomisli na odlazak na posao u ponedeljak? Verovatno osećate posledice stresa na radnom mestu.

Stres je stanje ili osećaj koji nastaje kada osoba doživljava da zahtevi prema njoj prevazilaze lične (fizičke, emocionalne, psihičke, intelektualne, kompetencijske) i društvene resurse koje je u stanju da mobiliše. Na poslu se javlja u odnosu na radni sadržaj i radni kontekst, i ponekad je u pitanju zapravo samo loše upravljanje.

Čiji sam ja stres?

Nekada gradimo kulturu i strukturu kompanije koja je stresnija nego što bi morala da bude. Nekada ne znajući da se izborimo sa sopstvenim stresom izazivamo stres kod drugih, kolega, klijenata i posebno, kod onih kojima smo nadređeni.

Da li ste se nekada zapitali da li ste vi uzrok nečijeg stresa na radnom mestu?

Stres na poslu, kao i sagorevanje (burn out) koje je njegova česta posledica, često se posmatra kao individualni problem zaposlenog, bez obzira da li je na rukovodećoj ili nekoj mnogo nižoj poziciji. Savetuju se različite tehnike brige o sebi kao što su postavljanje granica, meditacija, pravilnije disanje, razvijanje otpornosti, bolja ishrana, više kretanja i bolji balans između privatnog i poslovnog života. Ali, briga o sebi, iako je ključna, može samo delimično da pomogne ako su na širem planu stresogeni faktori jaki i dugotrajni. A često jesu.

Koliko dugo držiš tu čašu stresa?

Na treningu o upravljanju stresom, dok je psiholog podizao čašu vode, prisutni su očekivali da će im biti postavljeno dobro poznato pitanje da li je za njih čaša „poluprazna ili polupuna“. Umesto toga, on je upitao: „Koliko je teška ova čaša vode?“

Ljudi su odgovarali, nagađajući otprilike tačnu, malu težinu čaše sa vodom. Psiholog im je rekao da težina čaše s vodom zapravo uglavnom i nije toliko bitna. Zavisi koliko dugo je držiš. Ako je držiš minut, dva, nije problem. Ako je držiš sat vremena, zaboleće te ruka. Ako je držiš jedan dan, ruka će ti biti utrnuta i paralizovana.

Rekao je: iako se težina ni čaše ni vode ne menja, što je duže držite postaje teže. Da ne pominjemo da vas čaša vode sprečava da koristite tu ruku, da vam je fokus na tome da ne ispustite čašu, da vas ruka boli, da se trudite da uradite šta treba samo sa drugom rukom, da se brinete da ne prospete vodu, a ako je prospete bar malo, često morate da prekinete šta god radite da biste očistili.

Ono što je podučio prisutne bilo je: „Stres i brige u životu su poput one čaše vode. Razmislite o njima neko vreme i ništa se neće desiti. Razmislite o njima još malo i počeće da bole. A ako o njima razmišljate ceo dan, paralisaće vas. Važno je zapamtiti da se bar povremeno oslobodite stresa. Što ranije i što češće možete, spustite svoje breme.”

Ima li nečeg dobrog u stresu?

Većina nas se sa ponosom seća kako smo radili prekovremene sate ili dali sve od sebe, završili sami ili sa malim timom ogroman posao. Ponekad nam ta vrsta stresa pomaže da pokažemo sebi i drugima šta možemo, da naučimo nove stvari, učvrstimo odnose ili budemo nagrađeni za uspeh. Ali, ukoliko tu čašu držimo predugo i podrazumeva se da ćemo tako nastaviti u nedogled, bez jasnog razloga i bez priznanja, to počinje da utiče negativno ne samo na učinak na poslu, već i na našu privatnu i ličnu dobrobit.

Ipak, stres je neodvojiv deo naših života i javlja se i u privatnom i u poslovnom aspektu, posebno u periodima velike neizvesnosti ili promena. Do jedne mere je i zdrav, tvrde mnogi naučnici jer utiče na to da razvijamo svoje veštine i potencijale, da se fizički i psihički pokrenemo, da, ukoliko nije preteran vežbamo svoju otpornost. Postoje istraživanja koja tvrde i da, ukoliko stres doživimo pozitivno, kao izazov, manje će biti opasan po naše zdravlje i život.

Ali, baš u stanju dugotrajnog stresa, naša sposobnost da sagledamo stvari sa vedrije strane biva narušena. Osećamo hronični zamor, često se javlja mučnina, loša probava, poremećaj sna i glavobolje, bolovi u vratu i leđima, oslabljen imunitet. Slabe pažnja i motivacija, javljaju se anksioznost i depresija, poremećaji ishrane, drhtavica, teškoće da se brine o sebi. I sve to je praćeno (i iznova izazvano) konstantnim razmišljanjem o uzrocima i pokretačima stresa. Kod nekih ljudi se javlja i agresija.

Alternativna upotreba kugli protiv stresa

Kada je pre nekoliko godina bilo popularno koristiti kineske kugle za oslobađanje od stresa, jedan kolega se u šali uvek čudio: zar one ne služe da se njima gađaju ljudi koji vam izazivaju stres? Doduše, ne u šali, taj kolega, menadžer, kada je bio pritisnut novom, nejasnijom i manje samostalnom ulogom koja je dodeljena rukovodiocima odeljenja među kojima je i on bio, ne znajući kako da se izbori sa stresom i agresijom koju je taj stres budio u njemu, bacio je svoj telefon na pod i uskoro potom dao otkaz. Njegovi nadređeni su bili iznenađeni, jer je imao sjajne rezultate i voleli su ga i zaposleni i klijenti. HR tim nije bio iznenađen, ali pre toga nije bio ni ozbiljno shvaćen u vezi sa pomenutim problemom. Iako je samo jedan menadžer tako očigledno reagovao, zapravo su svi menadžeri njegovog nivoa u kompaniji pokazivali znake stresa ili otvoreno ukazivali na problem koji se pojavio posle reorganizacije. On se ticao očiglednog preklapanja nadležnosti i izazvao je konflikte i paralizu posla.. Taj problem je samo u jednom slučaju bio prepoznat, ali je tiho izjedao čitav srednji menadžment i uskoro doveo do ozbiljnih problema. Ostali menadžeri su znali i hteli da se nose sa nejasnom novom ulogom, ali iako je nekima od njih lično možda bilo nešto bolje zbog boljeg umeća upravljanja stresom, kompanijski rezultati su zapravo bili sve gori.

Odgovornost poslodavca

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na epidemiju stresa i kaže: opasnosti povezane sa stresom na poslu mogu se podeliti na radni sadržaj i radni kontekst.
Radni sadržaji se tiču preterane ili nedovoljne stimulacije, besmislenosti zadataka, opterećenja i tempa rada , nedostatka učešća u donošenju odluka, nedostatka kontrole nad radnim procesima i radnim okruženjem.
Radni kontekst uključuje nesigurnost posla, nejasne ili konfliktne uloge zaposlenih; međuljudske odnose, neadekvatan nadzor, loše odnose sa kolegama, (posebno maltretiranje, uznemiravanje i nasilje); izolovani ili usamljeni rad; toksičnu organizacionu kulturu; nedostatak mogućnosti za napredovanje, nejasne ili nepravedne sisteme vrednovanja učinka, neadekvatnu kvalifikovanost za posao; neravnotežu između poslovnog i privatnog života i drugo.

Čak i kada ima resurse i znanja da upravlja svojim odgovorom na stres, sve pobrojano pojedinac teško može sam da zaista održivo reši na duge staze. Poslodavac, i posebno, HR i linijski menadžeri, mogu da utiču na nivo stresa koji se javlja u poslovnom okruženju i stoga bi velikim delom smanjenje stresa na radnom mestu trebalo da bude odgovornost poslodavca. I u tom smislu, važniji od ponude subvencionisanih časova joge su provera opisa radnih mesta, zdravi kanali komunikacije kada zaposlenom treba informacija ili savet, sprečavanje mikromenadžmenta i negovanje kultura povratne informacije.

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiIstraživanje Puls Srpske HR zajednice: I dalje najveći izazov za naše kompanije kako privući i zadržati zaposlene

Infostud je tokom februara 2024. godine sproveo istraživanje Puls HR zajednice kako bi saznao sa kojim se izazovima u  susreću kompanije u Srbiji i kako na njih odgovaraju. Istraživanje je obuhvatilo različite industrije, kao što su proizvodnja, auto-industrija, prodaja, FMCG, bankarstvo i osiguranje. Najveći izazovi za kompanije svih veličina ove godine su i dalje privlačenje […]

NovostiPrivremeno udaljenje zaposlenog sa rada

Domaće radno zakonodavstvo predviđa meru tzv. suspenzije, odnosno udaljenja sa rada zaposlenog, kao sredstvo koje poslodavac može da primeni prema radniku, ali samo u slučaju nastupanja jednog od nekoliko taksativno nabrojana zakonska razloga. Privremena suspenzija zaposlenog tema je ovog teksta. U kojim slučajevima zaposleni može da bude privremeno suspendovan? Zaposleni može da bude privremeno udaljen […]

NovostiIstraživanje o mobilnosti radne snage: Šta radnici iz Srbije misle o radu u Inostranstvu?

U savremenom globalnom poslovnom okruženju, razumevanje stavova i spremnosti radnika da se prilagode novim uslovima rada i života postaje od suštinskog značaja. Kako bi dodatno analizirao tu temu, Infostud je u saradnji sa The Network (globalno udruženja portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group sproveo veliko online istraživanje “Decoding Global Talent 2024” od oktobra do […]

NovostiKlauzula zabrane konkurencije u ugovoru o radu

U današnjem poslovnom okruženju poslodavci imaju dosta poteškoća da pronađu adekvatan kadar za najvažnije pozicije u svojim firmama. Pri tom, zaposlenima koji su raspoređeni na najodgovornije radne zadatke omogućava se pristup posebno važnim znanjima, informacijama, poslovnim tajnama, kao i poslovnim kontaktima, a u svrhu kvalitetnog obavljanja posla, ili uopšte kao uslov za izvršavanje radnih zadataka. […]