Kompanije širom sveta zapošljavaju izbeglice, jer su prepoznale višestruku korist – za sopstveno poslovanje, izbeglice, ali i lokalnu zajednicu. Najnovije izmene zakonskog okvira u Srbiji omogućavaju brži i lakši proces zapošljavanja.
Ostaviti sve za sobom i napustiti svoj dom u potrazi za bezbednošću nije scenario sa kojim se susrećemo svakodnevno. Nažalost, to je stvarnost za više od 114 miliona ljudi na svetu.
Kada se nađu u bezbednoj sredini, izbeglice započinju sve iz početka. U novim okolnostima, na drugačijem jeziku. Imaju pomoć institucija i organizacija, ali je važno i da se čitava zajednica uključi i bude otvorenih ruku. Iz tog razloga, privatni sektor im u sve većoj meri pruža podršku.
Radno mesto – brza traka ka integraciji
Ko su izbeglice? Govorimo o ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje zemlje zbog sukoba ili progona po različitim osnovama. U njih ne mogu da se vrate, jer bi to njihove živote dovelo u opasnost.
Imajuću u vidu pravni aspekt i okolnosti usled kojih su se našli u našoj zemlji, izbeglice i tražioce azila ne treba stavljati u istu kategoriju kao ekonomske migrante.
Izbeglice predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u svakom društvu. Prilika za dostojanstveni rad njima je zapravo mnogo više od toga – mogućnost da se same brinu o sebi i svojiim porodicama, ostvare bliskiji kontakt sa lokalnom zajednicom, svojim znanjima i iskustvima pruže doprinos sredini u kojoj žive, društvu, kao i privredi.
Kad je reč o kompanijama, izbeglice im mogu pomoći da steknu perspektive sa drugih tržišta, unaprede diverzitet, iskoriste njihove veštine i talente, ali i da grade još inkluzivnije zajednice i inspirišu druge. To je dokazano u praksi brojnih poslodavaca sa različitih krajeva planete, uključujući Srbiju.
Kako je regulisan status izbeglica u Srbiji?
Ljudi koji zaštitu traže u Srbiji zahtev za azil podnose Kancelariji za azil Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koja im potom izdaje ličnu kartu i o zahtevu odlučuje u roku od 12 meseci. U tom periodu, tražioci azila na intervjuima službenicima Kancelarije obrazlažu svoj zahtev i razloge zbog kojih ne mogu da se vrate u zemlju porekla.
Ako je zahtev prihvaćen, osoba dobija zaštitu Republike Srbije i status izbeglice – pravo na utočište, koji traje pet godina, uz mogućnost produžetka. Postoje još dva oblika zaštite – supsidijarna i privremena – obe na godinu dana, takođe uz mogućnost produžetka.
Od 2008. godine, 247 ljudi dobilo je utočište ili supsidijarnu zaštitu u Srbiji. Približno 1050 izbeglica iz Ukrajine uživa privremenu zaštitu. Svi tražioci azila i izbeglice su registrovani u MUP-u, koji im osim ličnih karata, zvaničnog identifikacionog dokumenta u našoj zemlji, izdaje i evidencijski broj za strance (EBS), koji ima jednaku važnost kao JMBG.
Njihove lične karte izgledaju drugačije od dokumenata državljana Srbije. Plastificirane su i popunjene rukom. Predviđeno je da se izgled ličnih dokumenata unapredi ove godine.
Izmene zakona i pravo na rad
Pored drugih prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti Republike Srbije, izbeglice i tražioci azila u našoj zemlji imaju i pravo na rad.
Do nedavno su im za pristup tržištu rada bile potrebne lične radne dozvole. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca predviđa ukidanje radnih dozvola za izbeglice i trazioce azila, od februara 2024. godine.
Izbeglice sada mogu legalno da se zaposle uz ličnu kartu, dok tražioci azila poslodavcu treba da prilože i potvrdu svog statusa, koju izdaje Kancelarija za azil MUP-a.
Novina je i da pristup tržištu rada za tražioce azila ubrzan, tako da mogu početi da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil.
Zapošljavanje je ovim izmenama olakšano – poslodavci više ne moraju da čekaju na izdavanje ili obnavljanje radnih dozvola, a izbeglice i tražioci azila su oslobođeni i plaćanja administrativnih troškova.
Prilika za saradnju
Agencija UN za izbeglice (UNHCR) blisko sarađuje sa privatnim sektorom i izuzetno je zahvalna svim kompanijama koji nude dostojanstveno zaposlenje izbeglicama i tražiocima azila, kao i druge vrste podrške. UNHCR u Srbiji na dnevnom nivou savetuje izbeglice u oblasti zaposlenja i povezuje ih sa poslodavcima.
Takođe, UNHCR je na raspolaganju kompanijama za sva pitanja i dodatne informacije koje se tiču statusa, dokumenata, profila kandidata, ali i treninga i drugih resursa koji mogu doprineti što efikasnijoj integraciji izbeglica u radnu sredinu.
UNHCR i IKEA Srbija su prošle godine pokrenuli mrežu kompanija „Za izbeglice“, koja okuplja privredne aktere voljne da prisilno raseljenim licima ponude prilike za stažiranje i zaposlenje, kao i obuke, donacije proizvoda i druge vidove podrške.
Mrežu trenutno čini devet kompanija i velikih poslovnih asocijacija. Veoma su zahvalni svim članicama mreže i drugim partnerskim kompanijama, koje su istinski nadogradile sistem podrške izbeglicama u našoj zemlji.
Privatni sektor može da pruži važan doprinos izgradnji boljih života izbeglica, a isto tako izbeglice mogu da podrže privatni sektor. UNHCR zato poziva sve društveno odgovorne kompanije da im se jave i budu tu za izbeglice.
Na raspolaganju su vam za sve informacije i podršku. Budite slobodni da im se obratite na srbbesaradnja@unhcr.org.
