Pređi na glavni sadržaj

Zapošljavanje izbeglica – značaj, benefiti i zakonske novine

9. februar 2024.
·3 minuta za čitanje

Kompanije širom sveta zapošljavaju izbeglice, jer su prepoznale višestruku korist – za sopstveno poslovanje, izbeglice, ali i lokalnu zajednicu. Najnovije izmene zakonskog okvira u Srbiji omogućavaju brži i lakši proces zapošljavanja.

Ostaviti sve za sobom i napustiti svoj dom u potrazi za bezbednošću nije scenario sa kojim se susrećemo svakodnevno. Nažalost, to je stvarnost za više od 114 miliona ljudi na svetu.

Kada se nađu u bezbednoj sredini, izbeglice započinju sve iz početka. U novim okolnostima, na drugačijem jeziku. Imaju pomoć institucija i organizacija, ali je važno i da se čitava zajednica uključi i bude otvorenih ruku. Iz tog razloga, privatni sektor im u sve većoj meri pruža podršku.

Radno mesto – brza traka ka integraciji

Ko su izbeglice? Govorimo o ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje zemlje zbog sukoba ili progona po različitim osnovama. U njih ne mogu da se vrate, jer bi to njihove živote dovelo u opasnost.

Imajuću u vidu pravni aspekt i okolnosti usled kojih su se našli u našoj zemlji, izbeglice i tražioce azila ne treba stavljati u istu kategoriju kao ekonomske migrante.

Izbeglice predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u svakom društvu. Prilika za dostojanstveni rad njima je zapravo mnogo više od toga – mogućnost da se same brinu o sebi i svojiim porodicama, ostvare bliskiji kontakt sa lokalnom zajednicom, svojim znanjima i iskustvima pruže doprinos sredini u kojoj žive, društvu, kao i privredi.

Kad je reč o kompanijama, izbeglice im mogu pomoći da steknu perspektive sa drugih tržišta, unaprede diverzitet, iskoriste njihove veštine i talente, ali i da grade još inkluzivnije zajednice i inspirišu druge. To je dokazano u praksi brojnih poslodavaca sa različitih krajeva planete, uključujući Srbiju.

Kako je regulisan status izbeglica u Srbiji?

Ljudi koji zaštitu traže u Srbiji zahtev za azil podnose Kancelariji za azil Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koja im potom izdaje ličnu kartu i o zahtevu odlučuje u roku od 12 meseci. U tom periodu, tražioci azila na intervjuima službenicima Kancelarije obrazlažu svoj zahtev i razloge zbog kojih ne mogu da se vrate u zemlju porekla.

Ako je zahtev prihvaćen, osoba dobija zaštitu Republike Srbije i status izbeglice – pravo na utočište, koji traje pet godina, uz mogućnost produžetka. Postoje još dva oblika zaštite – supsidijarna i privremena – obe na godinu dana, takođe uz mogućnost produžetka.

Od 2008. godine, 247 ljudi dobilo je utočište ili supsidijarnu zaštitu u Srbiji. Približno 1050 izbeglica iz Ukrajine uživa privremenu zaštitu. Svi tražioci azila i izbeglice su registrovani u MUP-u, koji im osim ličnih karata, zvaničnog identifikacionog dokumenta u našoj zemlji, izdaje i evidencijski broj za strance (EBS), koji ima jednaku važnost kao JMBG.

Njihove lične karte izgledaju drugačije od dokumenata državljana Srbije. Plastificirane su i popunjene rukom. Predviđeno je da se izgled ličnih dokumenata unapredi ove godine.

Izmene zakona i pravo na rad

Pored drugih prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti Republike Srbije, izbeglice i tražioci azila u našoj zemlji imaju i pravo na rad.

Do nedavno su im za pristup tržištu rada bile potrebne lične radne dozvole. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca predviđa ukidanje radnih dozvola za izbeglice i trazioce azila, od februara 2024. godine.

Izbeglice sada mogu legalno da se zaposle uz ličnu kartu, dok tražioci azila poslodavcu treba da prilože i potvrdu svog statusa, koju izdaje Kancelarija za azil MUP-a.

Novina je i da pristup tržištu rada za tražioce azila ubrzan, tako da mogu početi da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil.

Zapošljavanje je ovim izmenama olakšano – poslodavci više ne moraju da čekaju na izdavanje ili obnavljanje radnih dozvola, a izbeglice i tražioci azila su oslobođeni i plaćanja administrativnih troškova.

Prilika za saradnju

Agencija UN za izbeglice (UNHCR) blisko sarađuje sa privatnim sektorom i izuzetno je zahvalna svim kompanijama koji nude dostojanstveno zaposlenje izbeglicama i tražiocima azila, kao i druge vrste podrške. UNHCR u Srbiji na dnevnom nivou savetuje izbeglice u oblasti zaposlenja i povezuje ih sa poslodavcima.

Takođe, UNHCR je na raspolaganju kompanijama za sva pitanja i dodatne informacije koje se tiču statusa, dokumenata, profila kandidata, ali i treninga i drugih resursa koji mogu doprineti što efikasnijoj integraciji izbeglica u radnu sredinu.

UNHCR i IKEA Srbija su prošle godine pokrenuli mrežu kompanija „Za izbeglice“, koja okuplja privredne aktere voljne da prisilno raseljenim licima ponude prilike za stažiranje i zaposlenje, kao i obuke, donacije proizvoda i druge vidove podrške.

Mrežu trenutno čini devet kompanija i velikih poslovnih asocijacija. Veoma su zahvalni svim članicama mreže i drugim partnerskim kompanijama, koje su istinski nadogradile sistem podrške izbeglicama u našoj zemlji.

Privatni sektor može da pruži važan doprinos izgradnji boljih života izbeglica, a isto tako izbeglice mogu da podrže privatni sektor. UNHCR zato poziva sve društveno odgovorne kompanije da im se jave i budu tu za izbeglice.

Na raspolaganju su vam za sve informacije i podršku. Budite slobodni da im se obratite na srbbesaradnja@unhcr.org.

 

Autor
HR Lab
HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiNatalija Pešić, A1: Pozicije koje su nekada bile karakteristične za tehnološke kompanije, postaju potreba i drugih industrija

O tome koliko se telco industrija promenila za samo nekoliko godina zahvaljujući velikom napretku digitalnih tehnologija, pokazuje i primer kompanije A1 Srbija. – Ta prisutnost na tržištima gde nismo bili ranije razlog je da su nam potrebni novi kadrovi koji će nam pomoći da ostvarimo ambiciozne ciljeve koje imamo na nivou A1 grupe, kaže u […]

NovostiPrava zaposlenih kada promene poslodavca

Zakon o radu uređuje prava i obaveze poslodavca i zaposlenih kod postupka statusnih promena, odnosno promena poslodavca. Šta se pod ovim promenama podrazumeva i koja su prava i obaveze i poslodavca i zaposlenih, tema je ovog teksta. Šta se podrazumeva pod statusnom promenom i promenom poslodavca? Statusna promena je postupak reorganizacije poslodavca (poslodavca prethodnika, to […]

NovostiSonja Ćetković, direktorka Infostuda: Deficit radne snage je ozbiljan izazov za ekonomiju zemlje 

Deficit radne snage prisutan je gotovo celu deceniju i predstavlja ozbiljan izazov za ekonomiju zemlje. U ovom periodu, prema podacima Infostuda, on je sve izraženiji, a značajno je povećan nakon perioda pandemije, kaže Sonja Ćetković, direktorka Infostuda. Ona je ujedno i moderator predstojećeg Infostudovog panela “Skills mismatch crisis in the Serbian labour market: ways to […]

NovostiOliver Streit, direktor Programa Znanjem do posla: Naša misija je usklađivanje ponude i tražnje na lokalnom tržištu rada   

U Srbiji godinama vlada deficit radne snage, a posebno je uočljiv među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima. Infostudov panel na predstojećem Kopaonik biznis forumu nazvan “Skills mismatch crisis in the Serbian labour market: ways to solutions“ biće posvećen upravo ovom problemu.   U razgovoru za Infostud Oliver Streit, direktor programa Znanjem do posla koji zajedno […]