Brend poslodavca treba da vam pomogne da privučete kandidate koji dele iste ciljeve i vrednosti s vama, ali najpre vi sami treba da znate šta su vaše vrednosti. Da li su to pretežno individualističke ili kolektivističke vrednosti? Ako veličate samo najbolje, izuzetne i malobrojne pojedince onda imate individualističku organizacionu kulturu. Ako su svi zaposleni za vas talenti onda je vaša organizaciona kultura kolektivistička. Kao kompanija sa individualističkim sistemom vrednosti rezultat postižete prvenstveno kroz pojedinačni napor svakog zaposlenog. Kao kompanija sa kolektivističkim sistemom vrednosti rezultat postižete, pre svega, timski.
Različite vrednosti nameću drugačiju organizaciju posla
Isti posao možete da organizujete na način da potvrdite individualističke ili kolektivističke vrednosti.
Zamislite da je za jednog klijenta odgovoran samo jedan prodavac. Ako je pomenuti klijent nešto kupio od vas vi znate ko mu je to što je kupio prodao. Ako je pomenuti klijent zadovoljan saradnjom sa vašom kompanijom vi znate ko je zaslužan za to.
Međutim, ako je u komunikaciji sa istim klijentom učestvovalo više vaših zaposlenih vi na kraju ne znate ko je od njih najzaslužniji što je klijent nešto kupio ili što je zadovoljan saradnjom s vašom kompanijom.
Pojedinci koji su individualci žele da se vidi da je rezultat njihov i samo njihov. U situacijama kada to nije najjasnije postaju nezadovoljni.
S druge strane pojedinci koji su timski igrači žele da kroz saradnju s kolegama dođu do zajedničkog rezultata. Situacija u kojoj saradnja izostaje, a preovlađuju takmičarski odnosi među zaposlenima njih odbija i frustrira.
Ali hajde da još podrobnije razmotrimo šta su individualističke, a šta kolektivističke vrednosti.
Individualizam vs kolektivizam
Različite kulture vrednuju različite stvari. Zapadna kultura je dominantno individualistička, dok je istočna kultura dominantno kolektivistička.
Zemlje sa dominantno individualističkom kulturom su: SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Izrael i većina zemalja severne i zapadne Evrope.
Zemlje sa dominantno kolektivističkom kulturom su: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Brazil, Argentina, Indija, Kina, Japan, Grčka, Rumunija, Bugarska i većina drugih zemalja u svetu.
U Srbiji je preovladavala kolektivistička kultura. Međutim, pojava multinacionalnih kompanija na našem tržištu donosi sa sobom individualistički sistem vrednosti.
Ali da vidimo u čemu se razlikuju ta dva pogleda na svet.
Individualističke vrednosti
Vrhovna vrednost u individualističkom sistemu vrednosti je pojedinac. Samim tim njegove potrebe i želje postaju njegova legitimna prava. Takav pojedinac najviše vrednuje slobodu, nezavisnost, samostalnost.
Sloboda podrazumeva promene, kretanje, aktivnost, dinamičnost. Pojedinac koji najviše vrednuje slobodu istražuje, otkriva, u potrazi je za uzbuđenjima, uživanjima, zabavom, nije mu dosadno, ne vezuje se, može kako hoće. On je avanturista i hedonista.
Veliča se zdravlje, vitalnost, fizička snaga, inteligencija, znanje, moć, odlučnost, spremnost na rizik. Odnosno, sve one osobine koje su neophodne da bi se neko s uspehom nadmetao s drugima.
Promoviše se lični interes, inicijativa, preduzimljivost, postignuće, uspeh.
Pojedinac vođen ličnim interesom je vrlo racionalan on neprestano kalkuliše da li mu se nešto isplati, šta dobija, a šta gubi.
Takav pojedinac je vrlo ambiciozan, želi više, radi više, materijalista je.
Takođe, vrlo je asertivan što znači da stavlja sopstvene potrebe i želje u prvi plan i bori se za njih.
Želi da se nadmeće da bi dokazao da je bolji od drugih. Želi da pobedi, da uspe, da napravi rezultat i bude ponosan na sebe i ono što je postigao.
Sledi lične sklonosti i interesovanja, želje i ciljeve, radi posao koji voli i koji mu pričinjava zadovoljstvo, rad za njega nije izvor neprijatnosti i neslobode.
On je konkurentan, tražen, bolji, kompetentan, upošljiv. Profesionalnu karijeru gradi na osnovu ličnih sposobnosti i kompetentnosti.
Oslanja se na sebe i sopstvene snage.
Takvom pojedincu, kroz brend poslodavca, nudimo slobodu, a obraćamo mu se kao nekome ko je izuzetan i poseban.
Na slici niže dajemo skup slika i reči kojima kompanija Loreal izražava individualistički sistem vrednosti, kao što su brzina, iznenađenje, rušenje granica, bez limita, globalno, sloboda, uzbuđenje, uživanje, kreativnost, vizionarstvo, imaginacija, izazov, smelost, konkurentnost.
Nasuprot individualističkim vrednostima stoje vrednosti kolektivizma.
Kolektivističke vrednosti
Vrhovna vrednost u kolektivističkom sistemu vrednosti je zajednica. Interesi zajednice su iznad interesa pojedinca.
Umesto ličnom interesu teži se opštem dobru, odnosno pravdi.
Pojedinac koji želi da bude deo zajednice najviše vrednuje ljubav koja se ogleda u jedinstvu, slozi, solidarnosti, nesebičnosti, međusobnom poverenju i ispomaganju i harmoničnim međuljudskim odnosima.
Takav pojedinac ima potrebu za pripadnošću, on želi da bude prihvaćen, voljen, cenjen, poštovan, uvažavan. Takođe, želi bliskost, sigurnost, stalnost, stabilnost, predvidljivost, izvesnost.
Za uzvrat od pojedinca se očekuju požrtvovanost, poslušnost i lojalnost što se u kolektivizmu ceni više od sposobnosti i znanja.
Takav pojedinac poštuje pravila, izvršava obaveze, postupa iz osećaja dužnosti i odgovornosti. On je samokontrolisan, samodisciplinovan, smiren, trpeljiv, pomirljiv, pasivan, neborben, skroman, velikodušan, saosećajan, iskren.
Veličaju se sve one osobine koje su neophodne da bi neko s uspehom mogao da sarađuje s drugima i radi u timu.
Ponekad se od pojedinca može očekivati da podnese i ličnu žrtvu zarad višeg cilja zbog čega on mora biti s jedne strane hrabar, a s druge idealista jer se može naći u situaciji da u odbrani opšteg dobra ide i na ličnu štetu.
To što pojedinca pokreću ideali umesto ličnog interesa je iracionalno jer on postupa ne s obzirom na ono što je korisno i isplativo za njega već s obzirom na ono što je ispravno i časno.
U kolektivizmu se pojedincu ukazuje čast za ostvarene zasluge. Karijeru gradi prvenstveno na osnovu ličnog integriteta, a tek potom kompetentnosti.
U kolektivističkom sistemu vrednosti talenti su svi koji su na vašem platnom spisku.
Naravno nijedna kultura, bilo organizaciona ili nacionalna, nije čisto individualistička ili kolektivistička.
Pronađite sopstveni miks jednih i drugih vrednosti
Najčešće se radi o zastupljenosti i jednih i drugih vrednosti, ali jedne vrednosti uvek idu ispred drugih i zastupljenije su pa se na osnovu toga može reći da li je kultura dominantno individualistička ili kolektivistička.
To može da se vidi i na osnovu još slika preuzetih sa Lorealovog sajta, a koje su date u produžetku. U poređenju sa prethodno datim prikazom na kojoj ima mnogo više slika i poruka koje su u individualističkom duhu vidi se da kompanija Loreal, bez obzira što ima dominantno individualističku organizacionu kulturu, ujedno neguje i neke kolektivističke vrednosti mada u manjoj meri kao što su: timski duh, timski rad, poverenje, etičnost, odgovornost.
Jednom kada definišete ključne vrednosti vaše organizacije ostaje vam da dati sistem vrednosti i očuvate kroz poseban način rukovođenja i nagrađivanja kako bi ga i zaposleni usvojili i bili ambasadori vašeg brenda.
Ali da pojasnimo šta to znači. Naime, rukovodioci su čuvari kompanijskih vrednosti, odnosno organizacione kulture. Ako želite da uspostavite i očuvate, na primer, pretežno kolektivistički sistem vrednosti, a za rukovodioca postavite osobu koja nije timski igrač vi ćete u praksi rušiti kolektivističku kulturu jer će takva osoba u saradnicima gledati potencijalne konkurente i takmace. Verovatno će takva osoba zadržavati informacije, neće deliti znanje sa podređenima, osujetiće ih u nameri da prođu kroz obuke koje bi doprinele njihovoj većoj konkurentnosti, prisvajaće uspeh saradnika, isuviše će insistirati na rezultatu uz zanemarivanje načina na koji se dolazi do istog, a sve to može da doprinese da klima postane preteća i da raste nepoverenje. I običan zaposleni, koji nije timski igrač, će biti remetilački faktor u kolektivističkoj kulturi ali je njegov štetan uticaj daleko manji u poređenju s nekim ko je rukovodilac i ko treba da bude model drugima i neko ko vrši korekciju drugih ukoliko njihovo ponašanje narušava kompanijske vrednosti.
Takođe, i sistem nagrađivanja može biti osmišljen da podržava individualistički ili kolektivistički sistem vrednosti. U individualizmu se nagrađuje pojedinac, a u kolektivizmu tim.
I na kraju, vaši zaposleni treba da budu ambasadori vašeg brenda, a to znači da dele vaše vrednosti i da s uzbuđenjem i oduševljenjem pričaju o vašoj organizacionoj kulturi tako da oni koji ih slušaju požele da rade u vašoj kompaniji.
