Nedavno sam primetila na LinkedIn mreži inicijativu da se uvede onboarding za zaposlene koje se vraćaju sa porodiljskog i pokušala da se setim sopstvenog povratka na posao. Sećam se samo toga da je kompanija bila ista, a opet nekako drugačija. Možda pomenuta inicijativa i ima smisla.
Naravno da onboarding za porodilje koje su se vratile ne treba da obuhvati upoznavanje sa kompanijom, organizacionom strukturom i vrednostima kao u klasičnom tipu onboardinga, ali bi bila poželjna neka vrsta prilagođavanja i upoznavanja sa promenama koje su se desile u međuvremenu.
Mnogo toga se promeni za godinu dana
Mada je u Srbiji porodiljsko bolovanje duže nego u mnogim zemljama Evrope, potrebe žena u ovoj novoj ulozi se ne razlikuju mnogo kada se vrate na posao. Zbog toga je sve češći slučaj uvođenja faznog povratka na posao i fleksibilnosti u broju radnih sati nakon što porodilja ponovo počne da radi. Pored ovih benefita, trebalo bi razmotriti i poseban pristup ka porodiljama ne samo iz humanih razloga nego i zbog očekivanja koja se tiču ostvarenja rezultata i biznis planova. Pauza od godinu dana je napravljena, a za to vreme, mnogo toga na tržištu i u kompaniji može da se promeni. Porodilja koja se, na primer, vraća na poziciju agenta prodaje treba da bude ponovo upoznata sa situacijom na tržištu: aktivnostima konkurencije, situacijom kod kupaca, promenom u ciljevima, eventualnim izmenama u obračunu rezultata i slično. Ovakvim specifičnim onbaordingom, porodilja će se lakše navići na nove okolnosti u svom poslu a to znači da će brže moći da doprinese i ostvari tražene rezultate.
U jednoj godini može da se promeni i zakonska regulativa u mnogim oblastima, tehnologije rada, sastav tima, taktika sektora ili kompanije, fokusi u biznisu i slično. Stanje koje je porodilja ostavila za sobom pre bolovanja često nije ono koje zatiče kada se vrati i neminovno je da zaposlena tada ima osećaj da je mnogo toga propustila i da je sve to teško nadoknadivo. Onboarding koji bi je osnažio sa svim novim informacijama bi joj pružio osećaj da može da ”drži korak” i nakon ovako duge pauze.
Podrška pri povratku na posao direktno utiče i na motivaciju zaposlene
Prirodno je da ”novopečena mama” razmišlja o bebi koju je ostavila kod kuće ili u vrtiću. Ne samo da brine, svaka mama, nakon porodiljskog, oseća fizičko nedostajanje zbog razdvajanja od deteta. To stanje je već dovoljno stresno i teško čak i ne ulazeći u ostale potencijalne teškoće koje kod kuće može da ima, a koje poslodavac ne zna, niti ih uvažava: zdravstvene, porodične, logističke, socijalne, finansijske itd. Teškoće u privikavanju na povratak poslu otežavaju kompletnu situaciju za majku i čine je stresnom i još težom.
Podrška kroz mini onboarding u kom bi se zaposlenoj majci komunicirale sve novine i očekivanja ali i otvorio prostor za podršku i pomoć, umnogome bi olakšao situaciju za zaposlenu. Značaj ovakvog pristupa je nemerljiv, a pošto je reč o ”mini onboardingu”, on ne bi zahtevao ni mnogo vremena. U najskromnijem scenariju, jedan takav dan bi možda bio dovoljan da se napravi velika promena u motivaciji zaposlene, a sve to bi uticalo i na njenu lojalnost i zahvalnost prema kompaniji a dugoročno, i na imidž samog poslodavca.
Tema je nova ali je potreba stara: onboarding za porodilje. Kako se toga nismo pre setili? Kako ovu potrebu odavno nismo pretvorili u proces koji kompanije imaju kao deo paketa za porodilje? U svakom slučaju, nikad nije kasno pokrenuti dobre prakse i osmisliti nove načine kreiranja humanog radnog okruženja za zaposlene.
