Galup je još jednom potvrdio ono što dugo već znamo: na 70% razlika u angažovanosti zaposlenih utiču njihovi direktni menadžeri.
Vizija, jasni poslovni ciljevi, planiranje aktivnosti i resursa, razvoj zaposlenih, komunikacija, procena učinka i priznanje zalaganja članova tima: rekli bismo da je to azbuka rukovođenja, zar ne? Ipak, često iznova shvatamo da su ove veštine i prakse razvijene ispod očekivanog nivoa.
Prošle godine, imajući u vidu slične podatke, želela sam da pišem o tome šta menadžeri mogu da učine drugačije. U pisanju su me prekinule moje tada trogodišnje ćerkice: Kraljice, ne kradi – vikale su entuzijastično, gledajući prvi put crtani “Dora istražuje”. Molim? Obratila sam pažnju: uzvik je zapravo trebalo da glasi: “Kradljivče, ne kradi!”.
Dora Istraživač, prepoznatljiva vedra devojčica iz crtaća, sa ekrana je pozivala decu da ovo uskliknu svaki put kada primete negativca Lisca Kradljivca i da naprave pokret rukom koji kao da kaže “no pasarán”. Lisca Kradljivca ona ne lovi sama, niti mu se sama suprotstavlja. Etičnost i nedozvoljavanje lošeg ponašanja je obaveza svih u timu, i Dora nas poziva da preventivno zaustavimo Lisca, da ga uočimo pre nego što išta postigne.
Posmatrajući Tarju i Bjanku kako angažovano nastavljaju avanturu sa Dorom koja je u međuvremenu tražila njihovo mišljenje kojim putem da se krene kako bi se spasilo mladunče jaguara, pomislila sam da je nacrtana crnokosa devojčica lider kakav nam svima treba.
Ako je lider onaj ko ume da iskomunicira viziju, ima kapacitet da postavi i dostigne sa timom izazovne ciljeve, i da svakog člana tima inspiriše da da svoj maksimum na putu njihovog ostvarenja, onda je to Dora. Ona ume da sluša, da uoči problem i da dođe do rešenja, sve vreme angažujući emotivne i intelektualne resurse svog tima sa obe strane ekrana.
Mapiranje puta ka uspehu
Često se kaže da pravi lideri umeju da “prevedu” viziju u rezultate. Dora definiše kakvu situaciju želi da postigne u budućnosti, motiviše i inspiriše svoj tim i ponekad širu zajednicu, makar to bila čarobna šuma, da se zajedno sa njom angažuju na ostvarenju tog cilja. Prioritet joj je da sa svojim timom ali i sa zajednicom, bude vrednosno povezana. Dora uvek ima plan, i on je personfikovan u vidu simpatične mape koja peva i govori. Mapiranje puta ka uspehu, procena potrebnih sredstava i veština, evaluacija postignutih rezultata i razmišljanje o sledećim koracima, važan su deo liderstva.
Dora obaveštava članove svog tima, a među njima i Tarju i Bjanku, dokle su stigli i čestita im na postignutom rezultatu. Ona ih potom podseća šta i zašto rade i pita ih kako dalje da napreduju ka zacrtanom cilju. Ima i ranac (koji takođe govori!) i u kome se nalazi sve što može da zatreba njoj i timu, jer Dora je, iako fleksibilna i pristupačna, zapravo veoma dobro organizovana i pripravna.
Lider mora da komunicira jasno i inspirativno, i da pomogne da ljudi ostanu povezani sa ciljem. Dora daje dovoljno informacija svom timu da mogu da učestvuju u odlučivanju. Ona u određenim etapama poduhvata zastaje da bi pitala članove svog tima ispred ekrana za mišljenje i sluša u tišini njihov odgovor. I tako, nakon što Tarja i Bjanka viču u televizor “beli oblaci””, Dora odgovara: “Tačno, idemo putem na kojem su beli oblaci”.
Bez nametanja autoriteta
Dora pokušava da gradi kompetencije svog tima sa svakim novim zadatkom i za postignuto im odaje priznanje koje zvuči vedro i iskreno. Čak se konzistentno trudi da svi u njenom timu znaju sve korake ka postizanju cilja, i deo njenog mentorskog liderskog pristupa je i da traži od članova svog tima da zajedno s njom pogledaju mapu puta, utvrde a potom i ponove deo plana. Kada naiđu na problem, Dora ne gubi optimizam i podseti i sebe i tim na viziju s kojom su krenuli u avanturu.
Dora ne praktikuje puku kontrolu i ne nameće svoj autoritet, ali drži kurs, i zna se da je ona ta koja vodi tim. Ona se trudi da članovi njenog tima nauče nešto novo, učestvuju u postavljanju ciljeva i budu poneseni aktivnošću njihovog ostvarenja. I dok sam ja pisala, Tarja i Bjanka zajedno sa Dorom su prešle Trolov most, koji je za njih bio uzbudljiva ali unapred planirana etapa za koju su bile spremne.
Dora se uvek trudi da uz sebe ima i sredstva i veštine koji su potrebni da se dođe do cilja. Ako i nema sve veštine, zna ko ih ima, a i ona sama vežba kako bi bila bolja.
Dora se trudi da socijalna sredina u kojoj deluje, bilo to prašuma ili zemlja bajki, ima korist od nje i njenog tima, socijalno i ekološki je odgovorna. Ona održava prijateljske odnose i uspeva da u pohod ka zacrtanom cilju inkorporira i dodatnu vrednost i kreira nove dobre odnose. Tako je inspirisala i moju decu da zajedno s njom usput pomognu malom krokodilu da se vrati svojoj mami, nikada ne gubeći iz vida kuda je zapravo krenula sa svojim timom i šta želi da postigne.
Dora zastaje da sasluša, bilingvalna je i prilagođava se sagovornicima, uvek je optimistična, dobro se zabavlja i želi da je i drugima dobro. Ona je inkluzivna, stvara veliku zajednicu koja neguje kulturu saradnje i prijateljstva, poštuje različitosti.
Dora ne čeka godišnji razgovor o učinku
Dora bolje od mnogih menadžera shvata šta znači slavljenje postignutog cilja, i prepoznavanje doprinosa članova tima. Osećaj poštovanja i priznanja našeg doprinosa jedanje od najkonzistentnijih motivatora u poslu. Kada se osete necenjenim na poslu, između 60 i 80% zaposlenih poželi da da otkaz, govore različita istraživanja.
Dora završava svaku avanturu jasno potvrđujući da je timskim radom postignut uspeh. Ona kaže mojim devojčicama ispred televizora: “Hvala, ne bismo uspeli bez tebe”.
Mnogi od nas to dugo nisu čuli ili izgovorili na poslu, zar ne?
Pri kraju avanture, Dora, majmunče Čizmica, i svi, uključujući Tarju i Bjanku, igraju i pevaju: “Uspeli smo, uspeli smo, yeees we did it!”. (OK, priznajem, i ja pevam i cupkam.) Koliko je dobro makar kratko proslaviti uspeh i zajednički rad, odvojiti moment samo za radost zbog postignutog!
Međutim, to nije sve. Dora pita članove svog tima šta im se najviše dopalo u avanturi. Nudi mogućnost refleksije i podstiče razmišljanje i komunikaciju o avanturi, o onome što smo naučili, gde smo se pokazali, s kim smo razvili odnos.
Dora ne čeka godišnji razgovor o učinku. Ona vodi taj razgovor dok je poduhvat još svež svima u sećanju. Ona komunicira, podučava, daje povratnu informaciju, slavi pobede, diže moral, gradi odnose, i postiže ciljeve prethodno se pobrinuvši da je do njih svima stalo.
I sad se možda pitate da li je moguće da ste čitali ovako očigledne savete o vođstvu. Pa šta ste očekivali, iz crtaća su za predškolce. Možda je pravo pitanje: zašto tako naizgled jednostavni saveti nisu češće primenjeni na poslu?
