Kada govorimo o obavezama finansijske prirode koje poslodavac ima prema zaposlenom, često se postavlja pitanje šta je, osim zarade, pravo zaposlenog? Šta je poslodavac u obavezi da isplati zaposlenom osim zarade, koja je osnovno primanje?
U prethodnim tekstovima već smo se umnogome dotakli ovog pitanja, a u ovom tektu ćemo pokušati da napravimo retrospektivu i da navedemo i opišemo sve isplate koje su pravo zaposlenog, a istovremeno obaveza poslodavca. Poseban akcenat ćemo staviti na one finansijske obaveze poslodavca o kojima nismo do sada detaljno pisali.
Najšire govoreći, postoje 4 vrste finansijskih obaveza poslodavca prema zaposlenom:
1) Zarada
2) Naknada zarade
3) Naknada troškova
4) Ostala primanja
Ukoliko se osvrnemo na prethodne teme, videćemo da su do sada već obrađivana sva pitanja osim ostalih primanja. U ovom tekstu ćemo rekapitulirati sve ono što smo do sada pisali, a posebno ćemo se osvrnuti na ostala primanja iz radnog odnosa.
Pravo na zaradu
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu.
Zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji se od:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada;
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.)
3) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade
Na ovde opisanu zaradu, poslodavac je u obavezi da zaposlenom plaća porez na zaradu i doprinose za socijalno osiguranje, koji čine doprinos za zdravstveno osiguranje, za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dopinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. U ovom smislu, važno je razlikovati neto od bruto zarade.
Neto zarada je zarada bez poreza i doprinosa koji se uz zaradu moraju platiti. Jednostavnije rečeno, neto zarada je zarada koja legne na račun (ili na ruke) zaposlenom, odnosno koja se isplati kao njegov čist prihod, nakon što se plate sve dažbine državi.
Bruto 1 zaradu čine neto zarada + porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade zaposlenog. Ovo je pojam zarade koji je preciziran u Zakonu o radu. Naime, Zakon o radu ističe da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, i to porez i doprinose koji se plaćaju IZ zarade. Možemo reći da zarada u zakonskom smislu jeste bruto 1 zarada. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom, uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog.
Bruto 2 zaradu čine: neto zarada + porez i doprinosi koji se plaćaju IZ zarade (na teret zaposlenog) + porezi i doprinosi koji se plaćaju NA zaradu zaposlenog (na teret poslodavca). Jasno je da iz ugla poslodavca bruto 2 zarada zapravo predstavlja njegov ukupni trošak po zaposlenom
Pravo na naknadu zarade
Zakon o radu određuje da naknada zarade pripada zaposlenom u sledećim slučajevima:
1) Odsustvo sa rada na dan praznika koji je neradni dan: Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definiše za koje se praznike ne radi.
2) Godišnji odmor: dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
3) Plaćeno odsustvo: obavezno se plaća za sklapanje braka: zaposlenom muškarcu za rođenje deteta (zaposlena žena je na porodiljskom odsustvu); za slučaj teže bolesti i za slučaj smrti člana porodice (bračnog druga, deteta, brata, sestre, roditelja, usvojioca, usvojenika i staratelja); za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi – dan davanja krvi i naredni dan.
4) Odsustva zbog vojne vežbe i odazivanje na poziv drugog državnog organa.
5) Bolovanje: Naknada zarade obavezno se plaća tokom privremene sprečenosti za rad zbog: bolesti ili povrede na radu; bolesti ili povrede van rada: održavanja trudnoće (trudničko bolovanje); kod propisane mere obavezne izolacije; kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; zbog nege člana porodice.
6) Prestanak rada usled prekida rada, odnosno smanjenje obima rada kod poslodavca, bez krivice zaposlenog: zaposleni koji se upućuje na “prinudni odmor” ima pravo na naknadu zarade iz sredstava poslodavca.
7) Prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica; zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
Isplata naknade troškova zaposlenom
Član 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu propisuje pravo zaposlenih na naknadu svih troškova koji nastaju u vezi sa radom.
Zakon o radu određuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (putni trošak);
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade (naknada troškova nastalih u vezi sa terenskim radom);
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (topli obrok);
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Ostala primanja
U dosadašnjim tekstovima već smo detaljnije pisali o tome šta sve čini zaradu na koju zaposleni ima pravo, kada se i u kom iznosu plaća naknada zarade, kao i za koje troškove u vezi sa radom zaposleni ima pravo na naknadu istih. Ovde smo napravili jedan rezime dosadašnjih pisanja.
Ono čime se do sada nismo detaljnije bavili jesu ostala primanja. U tom smislu, potrebno je razlikovati ostala primanja koja je poslodavac dužan da isplati, od ostalih primanja koja može da isplati, ali nije obavezan po zakonu. Naravno, ukoliko poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi određeno primanje zaposlenog koje inače po zakonu nije obavezno, ono ipak postaje obaveza za poslodavca. Zaposleni može ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca da dobije određena prava koja inače nema po zakonu kao obavezno primanje. Kada poslodavac to učini i predvidi primanje zaposlenog koje nije bio dužan da predvidi po zakonu, isplata istog za njega postaje obaveza, baš kao da je zakonom propisano kao obavezno.
Ako govorimo o zakonski obaveznim plaćanjima, poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade; pod prosečnom zaradom ovde se smatra prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku; otpremninu je dužan da isplati i kod otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, i to najmanje u visini zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog; članovima uže porodice ovde se smatraju bračni drug i deca zaposlenog.
3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
S druge strane, poslodavac može deci da plaća sledeća primanja:
-Deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (trenutno 10.898 dinara); uplata preko ovog iznosa se oporezuje.
-Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
-Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na: jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.
Sem navedenog, poslodavac je u svakom slučaju slobodan da utvrdi svojim aktima i druga primanja zaposlenih.
Od svih navedenih ostalih primanja, najviše se u praksi susrećemo sa isplatom otpremnine, pa ćemo ovoj vrsti finansijske obaveze poslodavca posvetiti ceo naredni teskt.
