U susret konferenciji HR Experience 2025, razgovarao sam sa Martinom Laškolnigom – poznatim međunarodnim predavačem i osnivačem Instituta za razvoj potencijala – koji će 26. maja u Sava Centru održati predavanje pod nazivom: Leadership in Turbulent Times: How to Boost Engagement Without Losing Your Sanity.
Spoj zapadnih poslovnih strategija i istočne filozofije čini ga jedinstvenim govornikom kada je reč o liderstvu, motivaciji, blagostanju i ličnom razvoju. Martin pomaže liderima i timovima da stvore radno okruženje u kojem se učinak i blagostanje međusobno podržavaju kroz izgradnju kulture stabilnosti, smirenosti i održive motivacije – posebno u vremenima neizvesnosti.
Martin mi je pričao o tome šta publika može da očekuje od njegovog predavanja, sa posebnim osvrtom na ključne izazove sa kojima se lideri danas suočavaju, zatim kako stres može postati izvor rasta – i zašto je ponekad najvažniji korak da shvatimo da ne moramo da verujemo svemu što pomislimo.
Vaše predavanje se bavi pitanjem kako lideri mogu da ostanu sabrani i fokusirani u neizvesnim vremenima. Po vašem mišljenju, koji je danas najveći izazov za lidere – i zašto?
Najveći izazov današnjih lidera je, s jedne strane, opšta neizvesnost – posebno ona koja je dodatno porasla usled pada predvidivosti najveće svetske ekonomije, Sjedinjenih Američkih Država – što utiče i na sve evropske privrede.
Sa strateške strane, Gartner je upravo objavio rezultate istraživanja u 60 zemalja o najvažnijim HR prioritetima za 2025. godinu. Na vrhu liste su: „Razvoj lidera i menadžera“, „Organizaciona kultura“ – koji su zadržali isti rang kao i prošle godine – i „Strateško planiranje radne snage“, koje je skočilo sa šestog na treće mesto.
Sve ove teme se u suštini vrte oko organizacione kulture – s jedne strane one koju želimo da izgradimo, a s druge, još važnije, one koju timovi trenutno žive i koju oblikuju njihovi lideri. Zato razvoj lidera ne može da se posmatra odvojeno od organizacione kulture – te dve oblasti su neraskidivo povezane. Tek kada imamo jasnu viziju i snažnu posvećenost rukovodstva, možemo da postavimo ispravne ciljeve u razvoju liderstva.
Jedan nemački komičar iz 1930-ih je rekao nešto vrlo tačno o vaspitavanju dece: „Pokušaji da ih vaspitavate su uzaludni – svakako će imitirati sve što radite.“ Isto važi i za liderstvo – ako vi niste primer ponašanja koje želite da vidite, ne možete ga očekivati ni od drugih.
Pomogli ste ljudima širom sveta da izgrade unutrašnji mir i profesionalni fokus. Koji je najraniji znak da lider gubi kontrolu – i kako to može da prepozna na vreme?
To može da se pokaže na razne načine, ali pouzdan znak je kada lideri postanu previše zauzeti da bi zaista vodili – kada više nemaju vremena da slušaju i da se povežu sa svojim timom. Bez obzira da li je pritisak stvaran ili samo percipiran, ako ne mogu da „prežive“ bez konstantnog jurenja da završe svoje zadatke, više neće imati prostora da ispune svoju lidersku ulogu. Na kraju krajeva, posao lidera nije da bude najbolji u timu, već da stvori uslove da tim može da briljira.
Svi možemo da uradimo brzu samoprocenu: Koliki je moj nivo stresa na skali od 1 (potpuno opušten) do 10 (potpuno preplavljen)? Sve preko 6 ili 7 treba da bude znak za uzbunu. Zanimljivo je da bi vam vaši timovi možda dali drugačiju (i tačniju) ocenu – ali to je već posebna tema.
Iz vašeg iskustva, kako stres i motivacija međusobno utiču? Može li stres ponekad biti i pokretač, ili ga treba uvek smanjivati?
Postoji pozitivan stres i negativan stres. Stres sam po sebi nije loš – on znači da je telo u stanju pripravnosti. Kada nešto radimo punim kapacitetom (bilo da je sport ili posao), doživljavamo stres: telo luči adrenalin, puls raste itd.
Problem nastaje kada stres izazivaju anksioznost i preopterećenost – i posebno kada postane hroničan. Tada telo više nema priliku da se regeneriše. Dobar način da to proverimo je 24-časovno merenje HRV-a (varijabilnost srčanog ritma). Kod „normalnih“ ljudi, HRV pokazuje oporavak tokom noći i u trenucima odmora. Kod ljudi sa prevelikim stresom – taj oporavak više ne postoji, i to postaje ozbiljan problem.
Ako više ne možete da zaustavite vrtlog misli i briga, ne spavate dobro ili možete da se opustite samo uz alkohol – to su ozbiljni signali.
Dakle, stres može biti dobra stvar – znači da smo fokusirani, spremni za akciju i često uživamo u onome što radimo. Ali, potrebna nam je i faza oporavka. U suprotnom, i dalje možemo želeti da radimo – ali više nećemo imati kapacitet.
Prošli ste kroz duboku ličnu transformaciju koja je oblikovala vaš liderski pristup. Koje je najvažnije saznanje koje je proizašlo iz tog procesa?
Uvek volim da kažem: krize su neizbežne, ali patnja je izbor. Život uvek pokušava da vam se ispreči na putu – to mu je u opisu posla. U našim društvima smo navikli da guramo dalje po svaku cenu, i zato često zaboravimo kako se zapravo osećamo.
Za mene je ključni uvid bio – svesno izgraditi navike brige o sebi. Počeo sam još doslednije da odvajam vreme za sebe – šetnja u prirodi, meditacija, joga, vežbe disanja… šta god da vam prija.
Dajte tome prioritet – makar 5 – 10 minuta dnevno (znam, svi imamo prezauzete rasporede). Ključ je u tome da navika postane automatska – pa više ne morate da je „gurate“, već ona gura vas.
Ako bi HR i poslovni lideri ove godine trebali da naprave samo jednu ključnu promenu u načinu razmišljanja – koja bi to bila?
Teško je izabrati samo jednu, jer je svako na drugačijem mestu u svom razvoju, ali evo dva (plus jedan bonus) koje ću podeliti i na konferenciji:
1. Shvatite da ne morate da verujete svakoj misli koju imate. Ne dozvolite svom unutrašnjem kritičaru da preuzme kontrolu. Prihvatite realnost, ali znajte da uvek možete izabrati da razmišljate u pravcu mogućnosti – čak i kada je to teško. Promenite pristup u načinu na koji razgovarate sa sobom i svojim timom. Ogromna je razlika da li se fokusirate na ono što ne funkcioniše, ili na to kako bi moglo da proradi – čak i ako se na kraju pokaže da rešenje ne postoji.
2. Kada ste uradili prvo – zapitajte se: Da li je ovo nešto što zaista mogu da promenim? Ako nije, ne trošite energiju. Fokusirajte se samo na ono gde zaista imate uticaj.
3.Bonus savet: Prihvatite da ste samo ljudi. Svi imamo dane kada je lakše biti pozitivan – i dane kada nije. Kad naiđe težak dan, priznajte to sebi. Recite: „Danas mi je teško, ali dao sam sve od sebe – i to je u redu.“ Ostanite disciplinovani, ali i saosećajni, ne samo prema drugima, nego i prema sebi.
Ne propustite priliku da uživo čujete i upoznate Martina Laškolniga 26. maja u Beogradu!
