Blizu moje kuće postoji visoka, tipična novobeogradska zgrada čiji stanari su uložili mnogo truda da naprave lep ulaz i dvorište. U prizemlju je deo sa stolom i stolicama, na raspolaganju je mini biblioteka i društvene igre, za praznike je u ulazu okićena jelka, zgrada se svake srede čisti….
Jednom prilikom, upravnik te zgrade se ispred prodavnice sreo sa komšijom koji mu je ispričao da u susednom bloku postoji lepši ulaz od njihovog.
Upravnik: „Živim u ovom kraju 40 godina i znao bih za to“.
Komšija: „Veruj mi. U tom ulazu su napravili prilaz za osobe sa invaliditetom, a mi to nemamo. Taj prilaz nije samo pogodan za sve one koji su u invalidskim kolicima, nego i za majke koje guraju kolica sa decom. Širi im je krug oko zgrade pa su uspeli da naprave fenomenalan vrt sa više klupa i tendom“.
Upravnik je bio ljut. Ne zato što njegov ulaz nije najlepši nego je pomislio: „Šta god čovek da uradi, nikad nisu svi zadovoljni“.
Upravnik zgrade u tom momentu nije bio svestan da je dobro da je tako.
Sledeće godine i njegov ulaz dobio je prilaz za osobe sa invalididetom i time je ovaj ulaz postao za korak bolji i funkcionalniji. Zašto je upravnik odlučio da učini promenu?
Korak napred – sinteza
Šta se desilo ovde, po Hegelu?
Naime, Hegel je smatrao da i iz kontroverznih ideja, a posebno iz sučeljavanja mišljenja, možemo da naučimo nešto, a pre svega da poboljšamo svoju osnovnu ideju. Zato, kada postoji otvorenost za konstruktivno suočavanje mišljenja, napreduju obe strane.
Mi zastupamo neku TEZU, kao na primer upravnik o svom ulazu.
Kada nam se neko suprotstavi i iznese svoju ANTITEZU, to dovodi do određenog sukoba jer osećamo da nas negira.
Ali lepota nastaje u trećem koraku – SINTEZI – kada želeći da otklonimo taj nemir, tu negaciju, mi pomeramo stvari korak napred, uvažavamo sukob i kreiramo nešto bolje.
Negujte ih u kolektivima
Danas su mnogi lideri svesni (ili makar deklarativno) koliko je važno negovati Hegelovu dijalektiku, odnosno zaposlene koji se suprotstavljaju, iznose antiteze ili kako danas kažemo „izazivaju“ zonu komfora.
Negovanje atmosfere otvorenosti zvuči kao nešto što se podrazumeva i što je, u najmanju ruku, ljudski a ne samo liderski. Uprkos tome, u praksi, nije svima i uvek ugodno da čuju antitezu ili kritiku svoje ideje. Zato se i američki čaopis Forbs bavio ovom temom dajući savete liderima kako da neguju kritičko razmišljanje, kako da prihvataju kritike svojih ideja, uz isticanje benefita koji iz toga proizilaze.
I Google i TedTalks su puni materijala na temu važnosti izazivanja statusa quo kao jedinog načina da organizacija krene ka inovacijama, kreativnosti, većoj produktivnosti. Naglašava se važnost kulture u kojoj se promoviše preuzimanje rizika i učenje iz grešaka.
Ego na off, sposobnost da se nešto poboljša na on
Hegel je kroz jednostavne principe i tri koraka svoje dijalektike objasnio i značaj suočavanja sa drugačijim i različitim viđenjem, ali i samu težinu tog zadatka.
Kada se suočimo sa antitezom na scenu stupa naš ego koji se oseća ugroženim. Sva teškoća konstruktivnog prihvatanja drugačijeg mišljenja je upravo u egu. Tada svoje teze branimo ljutnjom, podizanjem glasa, izbegavanjem teme, ignorisanjem sagovornika.
A Hegel nam je, pre skoro dvesta godina, dao recept: ako dovoljno volimo sebe, težićemo da opovrgnemo antitezu kroz poboljšanje, unapređenje, dokazivanje da možemo, sposobnost da učinimo još više.
Pobediti možemo na razne načine. Neko smatra da je pobedio u konfliktu ako je glasniji ili ako je druga strana odustala. Pobeda pomoću Hegelove dijalektike je jedan od boljih načina: poboljšava ne samo nas, nego i svet.
