Već nekoliko godina se mogu čuti rečenice:
„Tražim kompaniju sa kulturom koja meni odgovara“
„Ako sam spreman da radim i u 23h uveče, zašto je bitno da se pojavim u 8:00?“
„Pre bih izabrao/la kompaniju sa nižom platom a sa fleksibilnim oblicima rada“
Neki novi klinci…
Naši roditelji su od završetka školovanja do penzije uglavnom bili u istoj firmi. I letovali, uglavnom, na istim mestima. Promene ključnih životnih pitanja su bile retkost ili usamljeni slučajevi. Pitanja lične sreće, slobode, fleksibilnosti bila su na nivou filozofskih – van stola.
Sa druge strane, promena posla, prekvalifikacije, promene kompanija su danas redovna pojava i smatraju se nečim dobrim po čoveka – razvija se samostalnost, istraživački duh, samopoštovanje. Kao što putovanja na različita mesta imaju isti uticaj na nas: pružaju nam širinu, perspektivu i znanje.
Nekad filozofske teme danas su postale lična higijena. Nije samo Covid epidemija započela trend traženja većeg kvaliteta života i balansa između poslovnog i privatnog. Taj trend su donele nove generacije zaposlenih. Covid je možda samo ubrzao proces.
Za vreme izolacije svi su imali prostora i povoda da preispitaju svoje živote, dinamiku, navike…I da dođu do različitih uvida koji se svode mahom na isto:
„Moram da počnem da brinem o zdravlju. Naći ću vremena da treniram“.
„Toliko je irelevantno da li sam u kancelariji ili kod kuće…Radim svoj posao i izbegavam saobraćajne gužve, ne trošim gorivo i imam veću slobodu“.
Ne samo da neki novi klinci imaju drugačije motive i potrebe nego i nas starije uče tome. Teraju nas da se zapitamo, da ponovo sve izmerimo, da napravimo profil na LinkedIn-u ili da revidiramo CV.
I tako mi svi zajedno stavljamo nove zahteve pred poslodavce.
Sve više se gleda integritet kompanije
A poslodavci treba da nađu način da uspostave kontrolu, da spreče zloupotrebe i da zadrže disciplinu a da pruže i slobodu, fleksibilnost, prostor za razvoj, poštovanje privatnog života i vremena. Mnoge kompanije su se već opredelile pa su umesto povećanja zarada ponudile četvorodnevnu radnu nedelju. Neke su odlučile da pruže kombinovani način rada. A ima i onih koje se čvrsto drže svojih tradicionalnih principa. Ipak, sve će se one naći pred izazovima. Plašim se da jedino neće opstati firme koje grčevito budu odbijale da prihvate realnost. A realnost je prilično virtuelna.
Zaposleni su i dalje spremni da ulože trud u svoju karijeru, da rade punom parom, da postižu uspeh. Samo sada postavljaju i pitanja:
„Zašto bi neko merio radno vreme u 21.veku?“
„Zašto moramo da imamo sastanak od 6 sati kada je to potpuno neefikasno?“
„Da li je ta kompanija čula za digitalizaciju?“
Prema Gartnerovom istraživanju „Work trends for 2022 and beyond“ čak 60% zaposlenih bi biralo ili promenilo posao na osnovu toga da li je dozvoljen rad sa bilo koje lokacije.
Prema istom istraživanju, 64% svega što danas menadžeri rade biće automatizovano do 2024. godine.
Kompanije će uskoro koristiti sisteme za merenje performansi u hibridnom svetu rada (primeri takvih tehnologija: Microsoft Viva, Headroom).
U istraživanju se kao trend pominju i kompanije koje će upravo insistirati na tome da ne uvode fleksibilno radno vreme ili remote work jer je hibridnim radom teže upravljati. Ove kompanije odlučuju da zadrže klasičan način rada (od ponedeljka do petka, 8 radnih sati i fizičko prisustvo u kompaniji).
Opredeljenje kompanija po ovim pitanjima opredeliće i profil zaposlenih koji će ih birati a samim tim i konkurentsku prednost.
Kad smo kod opredeljenja kompanije..
Nova radna snaga ne traži samo drugačije uslove rada nego i svrhu. Kompanijsku vrednost, opredeljenje, stav. Nije više dovoljno da kompanija stvara profit. Postaje sve bitnije da kompanija ima prepoznatljivost stava i integritet. I potrošači i zaposleni žele da znaju stav proizvođača prema nasilju nad decom, ekologiji, zdravoj hrani, ratu u Ukrajini, klimatskim promenama.
Promene na tržištu rada, statistike o generaciji Y, Z, X… Dramatični su tekstovi i naslovi na ovu temu. Moderna je i aktuelna tema.
Kao i uvek, kompanije i ljudi će naći način da se prilagode i ovim promenama. Ili ih neće biti. Uvek je tako bilo.
