Izbeglice o svojim potrebama i preporukama za podršku biznis zajednice
· Prvi put, izbeglice kompanijama i institucijama direktno navele potrebe koje imaju za pristojan život u Srbiji.
· Podrške smeštaju, obukama, zapošljavanju, pokretanju posla, ali i one u vidu javnih komunikacija i donacija proizvoda su među prioritetima ove ranjive društvene grupe.
· U Srbiji je nešto više od hiljadu prisilno raseljenih osoba dobilo određenu vrstu zaštite naše zemlje. Najčešće dolaze iz Ukrajine, Libije, Sirije i Avganistana.
Beograd, 8. oktobar – Izbeglice i tražioci azila u Srbiji su na konferenciji „Podrška privatnog sektora – iz perspektive izbeglica“ uputili preporuke biznis zajednici i drugim akterima, koje se tiču mogućeg pružanja podrške njihovim novim počecima u Srbiji. Preporuke se odnose prevashodno na zapošljavanje, obuke i preduzetništvo, kao i različite vrste pomoći posebno ranjivim izbeglicama i deci.
Konferenciju su organizovali Agencija UN za izbeglice (UNHCR) i IKEA Srbija, u okviru mreže privatnog sektora „Za izbeglice“, koja od prošle godine pruža pomoć prisilno raseljenim ljudima da se integrišu u društvo u Srbiji i ekonomski osnaže.
Kao ključnu potrebu čije zadovoljavanje smatraju važnim za dostojanstven život u Srbiji, izbeglice su navele privatni smeštaj za najranjivije osobe, a na drugom mestu prioriteta je mogućnost stručnog usavršavanja kroz organizaciju obuka i kurseva. Zapošljavanje su prepoznali kao treći prioritet po značaju, dok je četvrti podrška pokretanju biznisa, a na petom mestu su javne komunikacije i nefinansijske donacije.
„Duboko sam zahvalan članicama mreže ’Za izbeglice’ i svim drugim privrednim akterima koji su spremni da pomognu prisilno raseljenim ljudima da se integrišu i žive dostojanstveno, prepoznajući koliko svojim iskustvima mogu da doprinesu društvu. To je situacija u kojoj su svi na dobitku – izbeglice postaju samostalnije, više uključene u privredni i društveni život, a kompanije imaju korist kako za razvoj svog poslovanja, tako i kroz doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja. Pozivamo biznis lidere da prepoznaju priliku, saznaju više o potrebama ove ranjive zajednice i budu tu za izbeglice“, istakao je Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Izbeglice su kroz svoje preporuke pohvalile poslodavce koji pružaju mogućnost psihološke podrške i fleksibilnog rada za posebno ugrožene zaposlene, kao i one koji posvećuju posebnu pažnju prevenciji diskriminacije na radnom mestu. Kao najtraženije obuke i kurseve prepoznale su one u oblasti digitalne pismenosti, „mekih veština“ i učenja srpskog jezika.
„Izbeglice donose bogato iskustvo i veštine, ali se suočavaju s preprekama u novim sredinama. Ova konferencija istražuje kako privatni sektor može osnažiti izbeglice, stvarati radna mesta i podsticati društvenu koheziju. Direktna saradnja između izbeglica, lokalnih samouprava i privatnog sektora je od suštinske važnosti. Komesarijat za izbeglice i migracije kontinuirano informiše izbeglice o potrebama za radnom snagom, a obuke i radionice koje organizujemo u saradnji sa međunarodnim organizacijama pomažu izbeglicama da započnu nove karijere. Verujem da će ova konferencija doneti konstruktivne ideje i podršku poslovnoj zajednici u integraciji izbeglica. Zajedno možemo stvoriti inkluzivnije društvo, a podrška pri zapošljavanju izbeglica u Republici Srbiji ne samo da obogaćuje našu radnu snagu, već i doprinosi stvaranju zajednice koja se temelji na razumevanju, solidarnosti i zajedničkom napretku“, rekla je Nataša Stanisavljević, komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Jedna od preporuka izbeglica je i da bi kompanije trebalo da budu upoznate sa njihovim ličnim dokumentima u Srbiji, koji se razlikuju od dokumenata državljana, što bi poboljšalo ili omogućilo pristup otvaranju platnih računa, ali i telefonskim, internet i TV uslugama. Imajući u vidu sve veći broj izbeglica koje pokreću sopstvene poslove, napomenuto je i da bi im veoma značila mentorska i edukativna podrška za razvoj poslovanja, kao i ona u vidu programa koji nude grantove ili kredite, a koji im trenutno nisu dostupni.
„Kao kompanija zasnovana na vrednostima, poželeli smo dobrodošlicu izbeglicama u naš tim i nastavićemo to da radimo. Izbeglice su talentovane, motivisane i donose globalnu perspektivu koja jača naše poslovanje. Partnerstvo sa UNHCR-om u stvaranju mreže ‘Za izbeglice’ pokazalo je da, kada svi radimo zajedno, svi smo na dobitku. Pozivamo i druge kompanije da se priključe ovoj inicijativi – to nije samo ispravna stvar koju treba uraditi, već i dobra poslovna odluka“, naglasio je Oto van Dal, menadžer tima za ljude i kulturu, IKEA Jugoistočna Evropa.
Kad je reč o preporukama UNHCR-u i nadležnim institucijama, izbeglice i tražioci azila su naglasili da bi im značilo da imaju sveobuhvatan pristup informacijama o raspoloživim poslovima i obukama, kao i pravima zaposlenih, te da bi relevantne institucije trebalo da obaveste kompanije o ličnim dokumentima i pravnom statusu izbeglica.
Inicijativu „Za izbeglice“ pokrenuli su UNHCR i IKEA Srbija, kako bi kreirali mrežu podrške bizis zajednice onima koji su bili primorani da napuste svoje zemlje i koji živote grade iz početka u Srbiji. Prema podacima kojim raspolaže UNHCR, nešto više od hiljadu osoba ostvarilo je pravo na utočište, supsidijarnu zaštitu ili privremenu zaštitu Republike Srbije.
Pročitajte sve preporuke izbeglica klikom na ovaj link.
