Raste broj zaposlenih koji navode da posao ljudima ne bi trebalo da je na prvom mestu, pokazalo je najnovije internacionalno istraživanje koje je spovedeno u čak 24 zemlje. Naime, primećuje se tendencija rasta onih koji na zaposlenje gledaju kao na čistu poslovnu transakciju bez imalo emocija, osećaja lojalnosti i pripadnosti, bez vezivanja osećaja lične vrednosti i identiteta za posao i organizaciju u kojoj se radi. Ta promena u stavovima se odražava i na ponašanje u smislu nespremnosti da se da više od neophodnog da bi se zadržao posao i dobila plata, što potvrđuju i rezultati istraživanja koje je sproveo Gallup.
Frustracije zaposlenih na globalnom nivou
Još jedna studija, koja je obuhvatila 10 zemalja, sumira frustracije zaposlenih na globalnom nivou. Skoro polovina zaposlenih ne bi preporučila svoju kompaniju niti profesiju kojom se bavi svojoj deci ili bilo kojoj mladoj osobi do koje im je stalo. Šokira i to što 38% globalnih radnika kaže da svoj posao ne bi poželeli ni najgorem neprijatelju. Skoro 2 od 3 zaposlena bi odmah promenili posao da mogu, a 45% ih je toliko razočarano i neangažovano da ne bi više radili da ne moraju.
Dan Schawbel, autor bestselera „Back to Human“, u intervjuu za Forbs iznosi rezultate sopstvenog istraživanja. Prema njegovim uvidima većina ljudi, njih 61%, ide na posao da bi dobili platu i ništa više od toga. Dalje, pandemija je, kako otkriva njegovo istraživanje, dovela do toga da čak 89% zaposlenih shvati da u životu postoje važnije stvari od posla.
Zašto se menja odnos prema poslu
Do ovakve promene u načinu razmišljanja i odnosu prema poslu dolazi iz više razloga, a ne samo zbog šoka izazvanog pandemijom. Naime, prvo su poslodavci prešli na kratkoročnu orijentaciju time što su u strukturi zaposlenja značajno smanjili broj zaposlenih u stalnom radnom odnosu. Zatim, napredak u tehnologiji je omogućio fleksibilnije oblike rada zahvaljujući čemu veliki broj ljudi danas može da bude daleko nezavisniji i da radi od kuće i to ne samo za jednog već za više poslodavaca istovremeno. Dalje, globalizacija je dovela do toga da poslodavci lakše mogu da dođu do potrebne radne snage što dovodi do pada cene rada u razvijenim zemljama. Onda tu su i demografske promene do kojih dolazi ulaskom novih generacija mladih na tržište rada koji imaju drugačiju životnu filozofiju i radni mentalitet kao protivtežu poslodavcima koji daju prednost profitu u odnosu na sve ostalo.
Međutim, na radni odnos ni poslodavci, a ni zaposleni ne bi trebalo da gledaju isključivo kao na poslovnu transakciju jer se na taj način podriva vrednost međuljudskih odnosa, narušava sigurnost i stabilnost poslovanja i zanemaruje dugoročni razvoj i dobrobit zaposlenih. U tom slučaju zaposleni se ne vezuju i ne investiraju u organizaciju, već konstantno traže bolju priliku, bolje uslove i veću platu.
Transakcijski pristup poslu često daje prednost kratkoročnoj dobiti zaboravljajući da dugoročna povezanost i osećaj zajedništva podižu radni moral i vode do većeg zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih.
U ljudima prvo treba videti ljude umesto resurs i radnu snagu, kaže Den Šabl u svojoj knjizi „Povratak ljudskosti“. Prvo treba rešavati ljudske probleme i zadovoljiti ljudske potrebe jer to otključava potencijal i podiže produktivnost.
Šansa za poslodavce s humanijim pristupom
I zaposleni koji naizgled od posla ne očekuju ništa drugo sem dobre plate najčešće imaju iste potrebe kao i svi drugi ljudi za bliskošću, poverenjem, pripadnošću, sigurnošću, višom svrhom i smislom. Jedina razlika je u tome što oni više ne veruju i ne očekuju da te potrebe mogu da zadovolje na poslu.
Upravo to daje šansu onim poslodavcima koji umeju da tretiraju svoje zaposlene kao najvredniju imovinu koju imaju. Takav pristup koristi ne samo zaposlenima, već i samim poslodavcima i što je najvažnije društvu u celini.
Ukoliko bude više ljudskosti to će se ova, za poslodavce nepovoljna, tendencija smanjivati umesto da i nadalje raste. Jer teško je graditi firmu s ljudima koji su isključivo motivisani visinom primanja, konstantno otvoreni za bolju ponudu i gledaju samo sebe.
