Pravo zaposlenih na naknadu svih troškova koji nastaju u vezi sa radom regulisano je članom 118. Zakona o radu.
Zakon o radu određuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (putni trošak);
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade (naknada troškova nastalih u vezi sa terenskim radom);
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (topli obrok);
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Prethodnim tekstom započeli smo sa pisanjem na temu prava na naknadu troškova. Ovom prilikom ćemo se baviti pravom na naknadu troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu.
Kada se isplaćuje naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu?
Član 118. stav 1. tačka 4) Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio besplatan smeštaj i ishranu. Ova naknada troškova isplaćuje se u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Prema tome, isplata ovih troškova ne spada u zaradu. Radi se samo o naknadi troškova ishrane i smeštaja koje je zaposleni imao kada zbog potreba posla boravi određeni period u nekom drugom mestu, po nalogu poslodavca, da obavlja neki rad, a poslodavac mu nije o svom trošku obezbedio smeštaj i ishranu. Tada zaposleni sam mora da plati ove troškove, ali poslodavac je dužan da ih nadoknadi zaposlenom.
Razlika između službenog putovanja i rada i boravka na terenu
S obzirom da službeno putovanje ima različit poreski tretman u odnosu na rad na terenu, treba razgraničiti šta se smatra službenim putovanjem, a šta boravkom na terenu. Ovo pitanje uređuje poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, a shodno ovlašćenju koje mu je zakon dao.
Službeno putovanje podrazumeva upućivanje zaposlenog da obavlja poslove za račun poslodavca van ugovorenog mesta rada
S druge strane, da bi se rad zaposlenog van ugovorenog mesta rada smatrao radom i boravkom na terenu potrebno je da poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu definiše šta se smatra radom i boravkom na terenu.
U praksi se najčešće definiše da službeno putovanje traje nešto kraće (često i tokom jednog dana), a rad i boravak na terenu traje duže (na primer, minimum određeni broj dana neprekidno).
Zaposleni koji rade na terenu van sedišta poslodavca, a ne borave stalno na tom terenu već ih poslodavac svakog dana odvozi na teren i vraća u sedište poslodavca, odnosno mesto stanovanja zaposlenog, ne smatra se radom i boravkom na terenu. U ovom slučaju bi zaposleni imali pravo na: prekovremeni rad, ako radi duže od punog radnog vremena i eventualno na dnevnice za službeno putovanje. Dnevnicu poslodavac plaća ukoliko na tim poslovima provedu određeni broj časova za koje je poslodavac predvideo opštim aktom pravo na punu dnevnicu ili na pola dnevnice. Tada poslodavac svaki dan izdaje nalog za službeni put i na osnovu istog obračuna i isplati pripadajući iznos dnevnice.
Uređivanje isplate troškova rada i boravka na terenu opštim aktom i ugovorom o radu
Zakonski i podzakonski propisi u Republici Srbiji ne uređuju posebno pojam rada i boravka na terenu i pravo na naknadu troškova kod istog, a koje bi se odnosilo na privatni sektor. Utvrđena je obaveza poslodavca da obračuna i isplati putne troškove zaposlenom koji je po nalogu poslodavca, zbog potrebe obavljanja posla, boravio određeno vreme van mesta sedišta poslodavca radi obavljanja nekog posla. Zakon samo kaže da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za smeštaj i ishranu koju je sam platio tokom boravka na terenu. Međutim, bliže uređivanje ovog prava, definisanje šta se smatra radom i boravkom na terenu i koliki je iznos naknade troškova koji se plaća – uređivanje svih ovih pitanja praktično je u potpunosti prepušteno poslodavcu. Prema tome, Zakon upućuje poslodavca da sve u vezi rada i boravka na terenu uredi opštim aktom ili ugovorom o radu.
Troškovi rada i boravka na terenu i terenski dodatak za zaposlene u javnom sektoru
Ko što smo već istakli, zakonski i podzakonski propisi u Republici Srbiji ne uređuju posebno pojam rada i boravka na terenu. S druge strane, Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika (u daljem tekstu: Uredba) uređuje u određenoj meri isplatu ove vrste troška zaposlenih u javnom sektoru. Poslodavci mogu primeniti određena rešenja kao obrazac na koji način se može urediti ovo pitanje, a što oni u praksi i čine internim aktima, ugovorima o radu, pravilnikom o radu ili nekim drugim opštim aktom. Zbog toga ćemo u nastavku teksta detaljnije izneti način na koji pomenuta Uredba, kojom se uređuju uslovi pod kojima državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na naknadu troškova, reguliše naknadu troškova rada i boravak na terenu. Radi lakšeg praćenja, umesto termina “državni službenik i nameštenik“ iz Uredbe, koritićemo reč „zaposleni“, dok ćemo umesto sintagme „rukovodilac državnog organa, odnosno drugog ovlašćenog lica“ koristiti termin „poslodavac“ ili „ovlašćeno lice kod poslodavca“.
Prema Uredbi, rad na terenu jeste rad koji se po prirodi posla vrši izvan službenih prostorija, a na koji se zaposleni, po nalogu ovlašćenog lica kod poslodavca, upućuje da izvrši službeni posao.
Zaposlenom se isplaćuje naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana, terenski dodatak uvećava se za troškove smeštaja i ishrane: za troškove smeštaja – najviše do iznosa naknade za troškove smeštaja na službenom putovanju u zemlji (prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica). Za troškove ishrane – najviše za dnevnicu za službeno putovanje u zemlji (koja iznosi samo 150 dinara)
Visina troškova
U skladu sa članom 118. stav 1. tačka 4) Zakona o radu poslodavac je obavezan da, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, nadoknadi troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ukoliko nije obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Zakonom nije precizirano koliko treba da iznose ovi troškovi. Prema tome, poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu treba da utvrdi prava zaposlenog, odnosno obavezu poslodavca prema zaposlenima koji rade i borave na terenu. U tom smislu poslodavac utvrđuje obezbeđivanje besplatnog smeštaja i ishrane na terenu, a ako to ne obezbedi, utvrđuje visinu troškova koje je obavezan da nadoknadi zaposlenom.
Po Zakonu o radu, naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu Isplaćuje se u visini utvrđenoj opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ovde smo dali smernice, odnosno ukazali na koji način država plaća troškove nastale službenim putem u okviru naših granica. To može poslužiti kao primer u određenim delovima, ali u određenim stvarima nije dobar uzor. Uglavnom, nadoknađuju se stvarni troškovi za smeštaj i ishranu za vreme rada i boravka na terenu na osnovu adekvatne dokumentacije (računi za hotel ili restoran, računi za nabavku namirnica za ishranu u trgovinama i sl.).
Poreski tretman
Naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu se ne smatra zaradom zaposlenog, već je u pitanju trošak poslodavca, te ne podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa.
Terenski dodatak čini zaradu zaposlenog, jer on zapravo i jeste uvećanje zarade zbog uslova rada, a ne naknada nekih troškova, te i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade. Naime, prema članu 120. stav 1. tačka 4) Zakona opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac može da utvrdi pravo zaposlenog na druga primanja. Shodno tome, terenski dodatak se utvrđuje kao drugo primanje zaposlenog, koje u smislu člana 105. stav 3. Zakona, čini zaradu zaposlenog.
U narednom tekstu detaljnije ćemo se baviti pravom na topli obrok.
