Održan vebinar „Kako će paket mera za podršku privredi uticati na poslovanje”
„Bićemo jedna od retkih zemalja koja već danas kreće u implementaciju Programa ekonomskih mera za saniranje negativnih posledica pandemije. Pozivam sve privrednike, mikro, mala, srednja i velika perduzeća da iskoriste pogodnosti koje je država pripremila, jer je u pitanju zaista velika podrška za vaše poslovanje. Program je „težak“ 608,3 milijardi dinara” – rekao je ministar finansija Siniša Mali najavljujući paket mera namenjen privredi i njenom oporavku tokom i nakon pandemije.
Iako se o programu još ne zna sve precizno, zbog čega je i sam ministar Mali najavio da će Privredna komora Srbije podeliti brošure kako bi nedoumice razjasnila, za sada se naslućuju tri ključne ekonomske mere. Prva – uplata tri minimalne zarade za sve zaposlene kod preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, druga – odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za vreme trajanja vanrednog stanja, i treća – krediti za likvidnost privrede.
U susret novim merama, najveća domaća grupacija sajtova za zapošljavanje, Poslovi Infostud, organizovala je vebinar „Kako će paket mera za podršku privredi uticati na poslovanje“, kako bi se čulo šta privrednici misle o državnom paketu pomoći i u kojoj meri će im zaista značiti ukoliko stigne na vreme.
Vebinar je vodio Stefan Salom, suosnivač i direktor razvoja Infostud grupe, a učesnici su bili: Miloš Mijić, vlasnik brenda Domaće kiflice, Milan Trbojević, vlasnik internet knjigovodstvene agencije Knjiški Moljac i Dragan Ranisavljević, direktor za finansijske i opšte poslove trgovinskog lanca Gomex.
Snimak celog vebinara možete da pogledate ispod:
Davimo se, mere što pre
Na pitanje koliko je privredi važna mera isplate tri minimalca, Miloš Mijić, vlasnik brenda Domaće kiflice, rekao je da je ta mera u suštini više nego dovoljna da može da se podnese pritisak.
– To je neki izbalansirani teret, koji će s jedne strane podneti država, a sa druge strane firme, i zaposleni u nekom obliku. Jako je važno da ta mera bude implementirana u pravom trenutku! Naša firma se zbog ozbiljnog smanjenja posla trenutno davi. Možemo da izdržimo minut pod vodom, ali već posle dva minuta biće veoma nezgodno, a posle tri minuta nam ne znači ništa da nas izvade jer ćemo se do tada udaviti. Zato je bitan taj tajming, trenutak kada će novac početi da se isplaćuje, kako bismo mi mogli da smanjimo gubitak koji trenutno imamo – objasnio je Mijić.
On je dodao da su Domaćim kiflicama najveći trošak plate, koji ne mogu da smanje ukoliko ne počnu sa otpuštanjem radnika:
– Za sada niko nije dobio otkaz i ideja nam je da probamo što duže tako. Ako mere države dođu u pravom trenutku mislim da možemo da izguramo celu priču. Mi smo napravili projekciju da aprilske plate podelimo verovatno smanjene, da uđemo u maj i deo novca sačuvamo za nabavku repromaterijala, i taj neki početak maja bi bio poslednji trenutak. Već nam je kasno 15. maja jer bismo do tada prelomili i doneli odluku o zatvaranju firme dok sve ovo ne prođe – rekao je Mijić.
Milan Trbojević, vlasnik internet knjigovodstvene agencije Knjiški Moljac naglasio je da iz ličnog iskustva nema velika očekivanja od države, ali da je zadovoljan najavljenim merama.
– Mere moraju da se jednostavno sprovedu i to što pre. Primena je izuzetno važna kao i da cela priča ne bude prekomplikovana. I ja mislim da je 15. maj krajnji rok da se paket ekonomskih mera uvede. Manjim firmama će ta podrška daleko više značiti. Takođe, ako se firme iscrpe tokom krize i posle nemaju novac da startuju, onda njima ovaj novac u suštini i ne treba – rekao je on.
Dragan Ranisavljević, direktor za finansijske i opšte poslove trgovinskog lanca Gomex, pojasnio je da će se ova mera posredno odnosititi i na poslovanje velikih kompanija.
– U Gomex-u nije bilo, niti će biti otpuštanja, a ova mera nam i ne znači posebno pošto nemamo radnike na prinudnom odmoru. Preraspodelili smo poslove, između ostalog, odgovorni smo za snabdevanje stanovništva kao trgovina i subjekt smo od posebnog značaja tokom vanrednog stanja. Mere su dobre, očekivanja su velika, ali vreme je izuzetno bitno, ali i kako se komunicira oko tih mera. Važno je da preduzeća jasno izađu pred zaposlene i razjasne da to što će dobiti jeste zarada, a ne pomoć. Ovde se postavlja pitanje šta je sa porezima i doprinosima na tu zaradu. Trebalo bi da taj iznos bude oslobođen poreza i doprinosa. Zato mislim da je bolje da se isplata izvrši poreskim prijavama poslodavaca, a da poreska uprava refundira ta sredstva. Ako ide direktno, to zahteva otvaranje namenskih računa, nije neizvodljivo, ali deluje komplikovano – smatra Ranisavljević.
Stefan Salom, direktor razvoja Infostud grupe dodao je da veruje da će se u implementaciji Programa ekonomskih mera povesti računa o suštini, a ne formi.
– Ono što se ja lično nadam je da će država prevashodno ići na to da ispuni suštinu, a formu može i da proverava kasnije. Verujem da je rezon od kojeg se pošlo, odnosno cilj svih mera da što više ljudi zadrži radno mesto – naglasio je on.
Plati porez kasnije, od velike pomoći
Miloš Mijić je rekao da Domaće kiflice sve obaveze isplaćuju na vreme, kao i da robu plaćaju avansno jer ne vole da budu dužni.
– Ne možemo da znamo kako će nam posao ići za godinu ili dve i zato me plaši to prolongiranje poreza i doprinosa. Moj stav je da to nećemo koristiti ili ćemo probati da ne koristimo jer ne mogu da predvidim koliko će se situacija stabilizovati nakon pandemije – rekao je on.
Međutim, Dragan Ranisavljević tvrdi da je odlaganje poreza i doprinosa najpoštenija mera iz celog paketa i da zahvata sve poreske obveznike, pa je njegova preporuka da se ona i koristi.
– Ni za nju još nemamo jasne instrukcije kako će se sprovoditi. Ali će ona svakako poboljšati likvidnost svakog privrednog subjekta. Moj predlog bi bio da se podrazumeva da svi koriste jednaki broj mesečnih rata, a oni koji ne žele da mogu da kažu da ne žele. Zapravo, kao kod moratorijuma na kredite – pojasnio je Ranisavljević.
Krediti za likvidnost važni za nastavak poslovanja
Na ovom vebinaru se pričalo i o kreditima za likvidnost privrede, pa je Milan Trbojević rekao da je ta mera važna kako bi se obezbedio dodatni kapital za nastavak poslovanja, posebno za ona preduzeća koja će se finansijski iscrpeti tokom krize. Prema njegovom mišljenju tu će najvažnije biti kakvi su uslovi, koliko će država garantovati i kome će biti dostupni zajmovi.
Dragan Ranisavljević je podsetio da je moratorijum na kredite mera koja je odlično osmišljena i sprovedena i da služi da pomogne i privredi i stanovništvu da svoja limitirana sredstva usmere na osnovne životne potrebe.
Kako štedeti u vreme pandemije?
Na pitanje da li se može i kako štedi u vreme pandemije, Milan Trbojević je rekao da primećuje da se trenutno troškovi marketinga režu, što su sigurno izrazito osetile marketinške agencije.
– Kada pregovarate o zakupu, nije moguće svi budu zadovoljni, kao ni kod smanjenja plata. U svakom slučaju šta god da se dogovorite potpišite aneks ugovora i tako se osigurajte. Razumna je ideja da sada svi pokušavaju da sačuvaju ljude, ali ako posla nemate i gubite novac, onda je sve to džaba. Doći ćete u situaciju da nećete sada da ih otpustite, ali ćete možda kasnije morati da to uradite, i to verovatno u većem broju. Tako da tu prosto morate da vagate između manjeg zla – poručio je Trbojević.
Miloš Mijić je pohvalio jednog svog zakupodavca koji ga je samoinicijativno obavestio da će mu zakup tokom pandemije naplaćivati 50% jeftinije.
– Mene je lično oduševio tim gestom i to sam podelio na našoj Fejsbuk i Instagram stranici. Ta njegova odluka pokazuje potpuno razumevanje čitave situacije i veliku solidarnost – ispričao je Mijić.
Ljudi su najvažniji resurs
Dragan Ranisavljević je rekao da je štednja na zaposlenima „hod po tankoj žici“ jer je danas teško doći do kvalitetnog zaposlenog.
– Otpuštanje zaposlenih kod nas nije opcija za vreme ove krize i mi sigurno nećemo to raditi, osim ako neko ne krši ugovor o radu. Smanjenje zarada u Gomexu nismo razmatrali, to može da bude neka od opcija koja će zavisiti od dužine ovog stanja. Nadam se da neće doći ni do toga. Imam razumevanja za privredu koja o tome razmišlja. Ipak, moramo sačuvati najvažnije resurse, a to su ljudi. Mnogo toga zavisi od postupanja Vlade i razumevanja okolnosti u kojima smo svi. Moj predlog je da država svojim primerom pokaže kako bi zakupci u ovoj situaciji mogli da postupaju. Bilo bi dobro da sva javna preduzeća i uprave koje izdaju u zakup neki prostor privredi, učine ustupak. Bitan je čin, jasna poruka svima da je sada pravi trenutak da se smanje cene zakupa privrednicima – zaključio je Ranisavljević.
