Domaće radno zakonodavstvo predviđa meru tzv. suspenzije, odnosno udaljenja sa rada zaposlenog, kao sredstvo koje poslodavac može da primeni prema radniku, ali samo u slučaju nastupanja jednog od nekoliko taksativno nabrojana zakonska razloga. Privremena suspenzija zaposlenog tema je ovog teksta.
U kojim slučajevima zaposleni može da bude privremeno suspendovan?
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada u sledećim slučajevima, precizno definisanim Zakonom o radu:
1) Ukoliko je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom. Prema Zakoniku o krivičnom postupku smatra se da je krivično gonjenje započeto: a) prvom radnjom javnog tužioca ili ovlašćenih službenika policije na osnovu zahteva javnog tužioca ili b) podnošenjem privatne krivične tužbe. Po ovom osnovu suspenzija može da traje do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Ukoliko ne bude osuđen, dužan je da ga vrati na posao.
2) Ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Šta se smatra imovinom veće vrednosti određeno je opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Po ovom osnovu suspenzija može da traje najduže tri meseca.
3) Ukoliko je pokrenut postupak za otkaz ugovora o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu, te je shodno članu 180. Zakona o radu pisanim putem upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljen mu je rok od najmanje osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja. U ovom slučaju zaposleni se privremeno udaljuje sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka za izjašnjenje na upozorenje o postojanju razloga za otkaz. Dakle, da bi došlo do suspenzije zaposlenog po ovom osnovu potrebno je da je prethodno pokrenut postupak za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline. Poslodavac je prema zakonskoj proceduri obavezan da kod takvih postupaka zaposlenom uruči pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i ostavi mu rok za izjašnjenje na upozorenje koji ne može biti kraći od 8 dana. Dok teče rok u kom zaposleni ima pravo da se izjasni na upozorenje o tome da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, poslodavac ga može suspendovati uručenjem rešenja o privremenom udaljenju sa rada. Suspenzija po ovom osnovu može da traje dok ne istekne rok zaposlenom da se izjasni na pomenuto upozorenje, a najduže tri meseca. Po isteku roka u kom je zaposleni imao pravo da se izjasni na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac mora vratiti zaposlenog na rad, ili otkazati ugovor o radu rešenjem, ili izreći neku od disciplinskih mera umesto otkaza ugovora o radu.
4) Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, u sva četiri gore pobrojana zakonska slučaja, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine osnovne zarade, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Opštim aktom kod poslodavca utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade, a prema složenosti poslova i prema zahtevnosti uslova neophodnih za obavljanje posla. Ugovorom o radu obavezno se utvrđuje visina osnovne zarade u momentu zasnivanja radnog odnosa.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada zaposlenom kome je određen pritvor i koji se udaljuje sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
S obzirom da su primanja zaposlenog koji je privremeno suspendovan značajno umanjena u odnosu na zaradu koju ostvaruje radom, postavlja se pitanje šta se u tom smislu dešava ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne
discipline. Takođe, da li zaposleni ima pravo na obeštećenje ako je suspendovan sa posla dok traje krivični postupak, a kasnije se ispostavi da nije kriv za krivično delo koje mu se stavljalo na teret i koje je bilo osnov za suspenziju? U ovim slučajevima zaposlenom pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene za vreme privremenog udaljenja sa rada (trećina ili četvrtina) i punog iznosa osnovne zarade, i to:
1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti.
2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Dakle, u ovim sučajevima, zaposlenima za koje se ispostavi da nisu disciplinski odnosno krivično odgovorni, plaća se razlika između naknade zarade koju su primali do onog iznosa koji bi primili da su bili na radu i na taj način se vrši njihovo obeštećenje.
