Kao što smo već istakli u prethodnim tekstovima, Zakon o radu definiše uslove i razloge prestanka radnog odnosa. U slučaju da poslodavac ne poštuje zakonske procedure i razloge, prestanak radnog odnosa je protivzakonit, te za slučaj tužbe zaposlenog plaća se naknada izgubljene zarade.
Ovoga puta pišemo o prestanku radnog odnosa na osnovu sporazuma zaposlenog i poslodavca.
Zakonske odredbe o sporazumnom prestanku radnog odnosa
Prema Zakonu o radu, radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
Iz zakonske definicije možemo izvući nekoliko zaključaka o sporazumnom prestanku radnog odnosa:
-radi se o pisanom dokumentu, to jest sporazumni prestanak radnog odnosa mora da bude sačinjen u pisanoj formi, svojeručno potpisan od ovlašćenog predstavnika poslodavca i zaposlenog;
–poslodavac pre toga mora da upozori zaposlenog o posledicama koje ima sporazum o prestanku radnog odnosa u pogledu ostvarivanja prava nezaposlenog lica; i ovaj dokument mora da bude sačinjen u pisanoj formi, tako da poslodavac ima dokaz da je obavestio zaposlenog o pomenutim posledicama.
Elementi sporazuma zaposlenog i poslodavca o prestanku radnog odnosa
Do sporazuma zaposlenog i poslodavca dolazi sledećim redom:
– Inicijativa za početak pregovaranja o sporazumnom prestanku radnog odnosa. Radi se o predlogu jedne od ugovornih strana – poslodavca ili zaposlenog za sporazumni prestanak radnog odnosa. Podnosilac predlaže sporazumni raskid ugovora o radu i ostavlja se rok za izjašnjenje drugoj strani o tom predlogu. Nije relevantna okolnost da li su u zaključenju sporazuma prethodile pisane izjave zaposlenog i poslodavca o uslovima zaključenja sporazuma. Preciznije, prema sudskoj praksi, sama inicijativa i pregovaranje o sporazumnom prestanku radnog odnosa ne mora biti u pisanoj formi. Moguće je da se na osnovu usmenog dogovora zaključi pisani sporazum u kome su sadržani uslovi prestanka radnog odnosa. Za poslodavca je preporučljivo da inicijativu preda zaposlenom u pisanoj formi, kako bi imao dokaz o tome.
Ukoliko druga strana prihvati predlog, međusobna prava i obaveza ugovornih strana se regulišu sporazumom o prestanku radnog odnosa, koji mora biti zaključen u pisanoj formi.
– Sporazum o prestanku radnog odnosa predstavlja saglasnost pismeno izraženih volja poslodavca i zaposlenog da zaposlenom na ovaj način prestane radni odnos; Ovaj sporazum treba da bude proizvod saglasnosti volja poslodavca i zaposlenog, koja mora da bude izražena slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana volje (bez prinude ili pretnje).
U zavisnosti od toga da li je podnosilac predloga za sporazumni prestanak radnog odnosa dao inicijativu u pisanoj formi, moguće je da sam sporazum čine jedan ili dva akta. Jedan je uvek kada nema pisane inicijative zaposlenog ili poslodavca, već je predlog za sporazumni prestanak radnog odnosa dat u usmenoj formi. Sporazum o prestanku radnog odnosa tada je jedan akt koji potpisuju zaposleni i poslodavac. Međutim, ukoliko je data inicijativa u pisanoj formi, onda sporazum o prestanku radnog odnosa mogu činiti i dva akta: ponuda (predlog) sa potpisom jedne strane i prihvatanje ponude (predloga) sa potpisom druge strane.
Bitan element sporazuma je i datum zaključenja, pošto se prema njemu ocenjuje sposobnost ugovaranja, s obzirom da se poslodavac i zaposleni tom prilikom sporazumevaju o svim bitnim elementima o prestanku radnog angažovanja zaposlenog.
Smatra se da je sporazum zaključen kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost, koja se odnosi kako na prestanak radnog odnosa, tako i na ostala pitanja – datum prestanka radnog odnosa, isplata neisplaćenih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskorišćenog godišnjeg odmora itd).
– Pisano obaveštenje o posledicama sporazumnog prestanka radnog odnosa na ostvarivanje prava nezaposlenog lica. Izostanak obaveštenja o posledicama u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti jedan je od najčešćih razloga pokretanja spora kada je u pitanju sporazumni prestanak radnog odnosa. Poslodavac ima jasnu obavezu da zaposlenog, u pisanoj formi, obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti, što čini uslov za zakonitost prestanka radnog odnosa po ovom osnovu. Tu se pre svega misli na činjenicu da zaposleni treba da zna da ne može da ostvaruje prava na novčanu naknadu kod NSZ kao nezaposleno lice ako je pristao na sporazumni prestanak radnog odnosa.
Suvišnost rešenja ako postoji sporazum zaposlenog i poslodavca o prestanku radnog odnosa
Kod sporazumnog prestanka radnog odnosa sam sporazum u pisanoj formi, potpisan kako od strane ovlašćenog lica poslodavca, tako i od zaposlenog, jeste zakonski osnov za prestanak radnog odnosa. U slučaju kad postoji sporazum nije potrebno na osnovu njega donositi posebno rešenje o prestanku radnog odnosa. Takvo rešenje bi bilo suvišno i deklaratornog karaktera jer bi se njime samo konstatovalo da je došlo do prestanka radnog odnosa na osnovu pisanog sporazuma zaposlenog i poslodavca.
Ništavost blanko sporazuma zaposlenog i poslodavca o prestanku radnog odnosa
Izjava zaposlenog, odnosno sporazum zaposlenog i poslodavca o prestanku radnog odnosa, koja je na zahtev poslodavca data unapred, još prilikom zasnivanja radnog odnosa (potpisivanjem blanko raskida ugovora o radu bez datuma prestanka radnog odnosa) ništavi su i kao takvi ne proizvode pravno dejstvo. Otkaz ugovora o radu potpisan prilikom zasnivanja radnog odnosa, baš kao i sporazum o prestanku radnog odnosa, ne predstavljaju izraz slobodne volje u momentu prestanka radnog odnosa, to jest u pitanju je izjava volje koja ima manu. Radi se o izjavi koja je ili iznuđena pretnjom da u slučaju odbijanja potpsivanja neće doći do zasnivanja radnog odnosa (kada je kandidat za zasnivanje radnog odnosa svestan šta potpisuje, ali pristaje samo da bi se zaposlio) ili je data u zabludi, odnosno pribavljena na prevaran način prilikom zasnivanja radnog odnosa, jer kandidat za zasnivanje radnog dnosa nije ni bio svestan da je potpisao budući otkaz ili sporazum o prestanku radnog odnosa.
U svakom slučaju radi se o izjavi koja ne odražava slobodnu volju zaposlenog, te je samim tim ništava i ne može kao takva da proizvede posledicu u vidu prestanka radnog odnosa. U tom smislu, u svakom slučaju je bolje izbegavati ovakvu praksu kako se kasnije ne bi prolazilo kroz sudski proces po tužbi zaposlenog za nezakonit prestanak radnog odnosa.
Razlikovanje sporazumnog prestanka radnog odnosa od ostalih osnova iz zakona
Sporazumni prestanak radnog odnosa treba razlikovati od otkaza ugovora o radu po izjavi zaposlenog. Otkaz ugovora o radu po izjavi zaposlenog je jednostrani pravni akt, koji proizvodi pravno dejstvo od momenta kada potpisana izjava zaposlenog o otkazu dospe do poslodavca, pri čemu sama izjava konstituiše prestanak radnog odnosa. Sporazumni prestanak radnog odnosa je dvostran pravni akt (posao) i kada ga potpišu zaposleni i poslodavac proizvodi pravno dejstvo od trenutka potpisivanja.
Dakle, kod sporazumnog prestanka radnog odnosa pojavljuju se kao relevantni akti predlog poslodavca ili zaposlenog za sporazumni prestanak radnog odnosa (može u pisanoj ili usmenoj formi ali se preporučuje za poslodavca pisana forma), sporazum o prestanku radnog odnosa potpisan od zaposlenog i ovlašćenog lica poslodavca i obaveštenje poslodavca zaposlenom o posledicama u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti-takođe u pisanoj formi.
