Zakon o radu Republike Srbije definiše da rad noću jeste svaki oblik rada koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova ujutru narednog dana.
Noćni rad se posebno reguliše pravnim propisima, pa tako i našim Zakonom o radu, zbog uticaja koji ima na ljudski organizam. Ova vrsta rada kod ljudi prouzrokuje remećenje normalnog biološkog časovnika spoljnim uzrocima i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u profesijama koje podrazumevaju noćni rad, kao sastavni deo smenskog rada (piloti, lekari, policajci).
Iz ovog razloga pravni propisi određuju posebnu zaštitu za radnike koji rade noću.
Prema Zakonu o radu rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja. Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.
Domaće zakonodavstvo-opšte odredbe o noćnom radu i smenskom radu
Zakon o radu Republike Srbije sadrži jedno kraće poglavlje kojim se reguliše smenski i noćni rad, kao i nekoliko odredbi kojima se od štetnog uticaja noćnog rada štite naročito osetljive kategorije radnika-maloletnici, trudnice, dojilje i roditelji dece mlađe od tri godine starosti.
Noćni rad je najčešće povezan sa smenskim radom, to jest radom koji je kod poslodavca organizovan na takav način da se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu (na primer prepodnevna, popodnevna i noćna smena). Najčešće primer preplitanja smenskog i noćnog rada u praksi jeste rad po vremenskom redosledu 12 (rad) – 24 (odmor) – 12 (rad) – 48 (odmor) koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Ovakav rad ima karakter smenskog rada, ali je jedna od ove dve smene u turnusu uvek noćna smena (12 sati rad danju-24 sata odmora-12 sati rada noću-48 sati odmora)
Prema navedenim zakonskim odredbama koje regulišu noćni rad, zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana, ako bi po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Pre uvođenja noćnog rada poslodavac je dužan da zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću. Ako je kod poslodavca rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaštita od noćnog rada za određene kategorije zaposlenih
Prema domaćem zakonodavstvu, zaposleni mlađi od 18 godina života može da radi noću samo ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, kao i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju dovoljan broj punoletnih zaposlenih lica. U ovom slučaju poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog. U svim drugim slučajevima, rad noću zaposlenih mlađih od 18 godina starosti je zabranjen.
Zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje ili zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života, kao i samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi noću samo uz svoju pisanu saglasnost.
Uvećanje zarade za noćni rad i smenski rad
Zakonu o radu posebno vrednuje samo noćni rad, ali ne i smenski rad. Propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. S druge strane, nije propisano obavezno uvećanje zarade za rad u smenama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade za rad noću čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Da bismo pojasnili šta čini osnovnu zaradu kao osnovicu na koju se računa uvećanje, moramo najpre definisati pojam zarade. Prema zakonu, zarada kao jedno od osnovnih prava zaposlenih, sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Dalje zakon definiše da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, poslodavac je u obavezi da noćni rad plati u uvećanom iznosu samo ako noćni rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Uvećanje je tada najmanje 26% od osnovne zarade. Dakle uvećanje se ne računa na deo zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl), kao ni na deo zarade za radni učinak, niti na uvećanje zarade.
Za razliku od noćnog rada, za koji je Zakon o radu odredio da ga poslodavac mora posebno vrednovati kroz zaradu, zakon ne obavezuje poslodavca da mora posebno platiti smenski rad, odnosno nije obavezno uvećati zaradu zaposlenom koji radi u smenama. Istina, postoji odredba po kojoj opštim aktom i ugovorom o radu kod poslodavca mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu (pored slučajeva kada zakon to obavezno nalaže), kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama. Zakon dalje propisuje da, ukoliko se istovremeno steknu uslovi za isplatu uvećane zarade po više osnova, procenat uvećanja osnovne zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Iz navedenog sledi da zaposleni koji, radeći u smenama ima i časove noćnog rada, a opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu ima pravo na uvećanje zarade i za smenski rad od npr 26%, ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, kao i na uvećanu zaradu po osnovu noćnog rada, odnosno minimum – 52% od osnovice (sabira se).
Još jednom napominjemo da zakon predviđa mogućnost da se noćni rad vrednuje prilikom obračuna osnovne zarade, u kom slučaju nema obaveze poslodavca da obezbedi uvećanu zaradu za noćni rad, jer je već ukalkulisan u osnovnu zaradu.
Shodno svemu navedenom, ukoliko u opštem aktu ili ugovoru o radu nema reči o smenskom ili noćnom radu i njegovom vrednovanju kroz osnovnu zaradu, zaposleni će imati pravo da od poslodavca zahteva isplatu odgovarajućeg iznosa po osnovu uvećanja (od najmanje 26%) za svaki čas noćnog rada. S druge strane neće imati pravo da zahteva uvećanje za rad u smenama.
Zakonske posledice ako poslodavac ne poštuje ograničenja
Zakon o radu propisuje da će se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako nije isplatio zaradu (čiji je deo i uvećana zarada). Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za navedeni prekršaj kazniće se preduzetnik, a novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama Zakona o radu, te ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama istog zakona. Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za navedeni prekršaj kazniće se preduzetnik, a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica. Iste kazne propisane su i za slučaj da se ne poštuju gore navedene zaštitne odredbe od noćnog rada propisane za radnike koji su roditelji i maloletne zaposlene.
