Kompaniju mnogo košta dugo otvorena pozicija kako na operativnim tako i na menadžerskim nivoima. U proizvodnom pogonu, logističkim operacijama pa i marketingu i finansijama, nedostatak kadrova ima direktan negativan uticaj na ostvarenje rezultata. Istina je: ponekad je dovoljno uopšte imati još jedan par ruku i ništa više.
Kako navode američki mediji, kriterijumi se snižavaju u vojsci, policiji ali i za medicinsko osoblje, odnosno medicinske sestre: odustaje se od uslova koji se tiču obrazovanja, dok u vojsci i policiji postoji veća fleksibilnost kada se procenjuje fizička spremnost (izvor: Proactive Talent, 2022, Fox News, 2024).
Primetno je i da se pojednostavljuju procesi selekcije i da je veća tolerancija prema kandidatima. Kada vam je neophodno petnaest magacionera ili sedam pomoćnih radnika u proizvodnji, a radi se u tri smene, i fabrika vam je locirana van grada, prinuđeni ste da budete tolerantni prema kašnjenju kandidata na razgovor za posao ili pomeranju intervjua za sledeću nedelju.
Ali, šta je sa kriterijumima?
Svi znamo da snižavanje kriterijuma ugrožava imidž poslodavca, loše utiče na produktivnost tima, smanjuje efikasnost, a može da ugrozi i motivaciju top performera. Samo, šta je sa onim: „sila boga ne moli“? Verujem da se o ovoj temi šapuće u HR krugovima i da ćemo se svi zajedno iz ove situacije sporo i bolno izvlačiti, a glasno o tome govoriti tek kada sve ovo bude prošlost.
Deficit kadrova je činjenica i posledica tehnoloških promena, alternativnih načina zapošljavanja ali i migracije stanovništva. U ovakvim okolnostima, neminovno je da se i kriterijumi selekcije menjaju.
Posledice snižavanja kriterijuma su poznate, rešenje nije poznato.
A šta znamo:
– Nepravedno je u efikasan i dobar tim zaposliti nekog ko je ispod nivoa koji je dostignut
– Snižavanje kriterijuma dovodi do snižavanja kvaliteta celog tima i kvaliteta rada
– Ugrožava se pobednički mentalitet među zaposlenima
– Kratkoročno se „krpi rupa“ a dugoročno, kompanija i zaposleni gube
Šta može biti rešenje?
U nedostatku rešenja, moraćemo da se poslužimo fleksibilnošću:
– Ako vam je neophodan sertifikovan viljuškarista, možda je bolje rešenje da nađete kvalitetnog magacionera koji se vrednosno uklapa u vašu kompaniju i uložite u njegovu sertifikaciju za viljuškaristu nego da spustite kriterijume i „na brzinu“ zatvorite radno mesto.
– Ako kvalitetan kandidat ima potrebu za fleksibilnim radnim vremenom što kod vas nije praksa, razmislite da li nešto zaista gubite uvođenjem fleksibilnosti na tom polju?
– Potrebno vam je hitno rešenje, a najbolji kandidat ima dogovoren otkazni rok od 30 dana? Možda biste hteli da razmislite o tome da ga ipak sačekate.
– Zarada koju nudite sužava vam izbor na slabije rangirane kandidate? Čak i finansijski ali i u svakom drugom smislu, isplativije je u startu prekoračiti budžet i u tim uvesti najkvalitetnijeg kandidata koji vam je na raspolaganju.
– Najkvalitetniji kandidat kog vidite kao idealnog za vaš tim može da radi samo prvu smenu jer popodne mora da brine o maloletnoj ćerki? Razmislite još jednom pre nego što ovog kandidata zamenite sa značajno slabijim kandidatom koji je na raspolaganju za obe smene.
Da, ponekad ne postoji dovoljno velika lepeza fleksibilnosti kako bi se pronašlo dobro rešenje, a dešava se i da uopšte nema prostora za fleksibilnost. Tada je dovoljno biti svestan da izbor vršimo po višoj sili i treba kreirati „plan B“, onaj koji će uslediti posle ovog kratkoročnog rešenja.
Iluzija uspeha regrutacije
Nije problem napraviti kompromis kada je to neophodno nego je problem ako se taj kompromis smatra uspehom i postavi kao novi kriterijum. Zato je potrebno zadržati svest o onome što hoćemo i ka tome težiti makar dugoročnim planiranjem: razvoja zaposlenih, privlačenjem svršenih studenata ili srednjoškolaca završnih godina, dobrim onboarding procesom, konkurentnim zaradama, atraktivnim benefitima, dobrom organizacionom kulturom, automatizacijama i slično.
Pristajanje na snižene kriterijume je nezaustavljiv proces jer pruža iluziju uspeha u regrutaciji. Istorijski je tačno da svako lakše rešenje, svaka linija manjeg otpora i kompromis na kvalitetu dovodi do urušavanja vrednosti i rezultata.
Pred celom HR zajednicom ovo pitanje stoji otvoreno već izvesno vreme a čini se, biće aktuelno i u narednim godinama.
