Da li posao sa svrhom postaje ključan faktor prilikom odabira posla?

Country HR Head Serbia, Continental

10. oktobar 2023.

·1 minuta za čitanje

Kada smo u ovogodišnjem istraživanju pitali ispitanike šta im je najvažnije kada je njihov posao u pitanju – 40% njih je reklo da je to posao sa svrhom. Zato smo pitali ChatGPT da napravi intervju sa programerom Markom koji radi u outsource industriji, zašto je važno da njegov posao ima jasnu svrhu.

HR Lab: Dobrodošao! Hteli bismo da čujemo tvoje razmišljanje o radu sa svrhom. Zašto smatraš da je važno raditi posao koji ima dublji smisao ili svrhu?

Marko: Hvala vam na pitanju. Mislim da rad sa svrhom donosi dodatnu dimenziju radnom iskustvu. Kada radite na projektima koji imaju jasno definisanu svrhu, osećate da doprinosite nečemu većem od sebe. To čini rad ispunjenijim i motiviše vas da dajete svoj maksimum.

HR Lab: Kako misliš da rad sa svrhom utiče na tvoju produktivnost?

Marko: Kada shvatite širu svrhu projekta, postajete više posvećeni i fokusirani. Osećate odgovornost prema krajnjem cilju, što podstiče timsku saradnju i podizanje kvaliteta rada. Takođe, rad sa svrhom često znači i rad na projektima koji direktno utiču na društvo ili rešavaju realne probleme, što dodatno povećava motivaciju.

HR Lab: Kako to utiče na tvoje lično zadovoljstvo na poslu?

Marko: Kada radite na projektima sa svrhom, osećate dublje zadovoljstvo jer shvatate da vaš rad ima stvaran uticaj. To stvara osećaj postignuća i povećava lično zadovoljstvo. Pored toga, rad sa svrhom često znači i da imate priliku učiti i razvijati se, što dodatno obogaćuje radno iskustvo.

HR Lab: Kako bi opisao projekat za koji si verovao da će najviše promeniti svet?

Marko: Rad na projektu koji je imao direktnu korist za zajednicu bio je zaista poseban. Bilo je inspirativno videti kako naša tehnologija može poboljšati živote ljudi. Taj projekat nije bio samo niz linija koda, već je imao stvaran uticaj na ljude, i to iskustvo ostaje duboko urezano u mom profesionalnom sećanju.

HR Lab: Hvala ti na deljenju tvojih razmišljanja. Mislim da je to korisno razumeti kako svrha može uticati na profesionalno iskustvo i doprineti zadovoljstvu na poslu.

Iz pera autora Vladimira Damnjanovića.

HR Lab Njuzleter - vesti o zapošljavanju i tržištu rada, edukativni i zabavni tekstovi, kao i najave događaja za HR i preduzetnike.

Hvala na prijavi! Uskoro će Vam stići mejl za potvrdu pretplate.

Slične vesti

Employer brandingZašto je HR-ovima potreban Regionalni sajam poslova

Kao HR profesionalac, stalno ste u potrazi za novim, kvalitetnim kandidatima, a istovremeno želite da gradite prepoznatljivost svoje kompanije kao poželjnog poslodavca. Milion puta ste se do sada pitali “Postoji li događaj ili projekat koji objedinjuje oba cilja”? Odgovor je Regionalni sajam poslova, stavka koji ne bi trebalo da izostane iz regrutacione strategije vašeg HR […]

Employer brandingOrganizacioni otpor – Trenje u kompanijskim sistemima

“Svaki sistem je savršeno dizajniran da daje upravo rezultate koje daje.”, W. Edwards Deming Kada rezultati izostaju ili kompanija stagnira, kreće panično traženje dodatnih ili boljih ljudi, juri se za efikasnošću, seku se troškovi, mahnito se traži rešenje u podizanju zahteva ka zaposlenima, „zateže” se atmosfera. Istina je da rezultati mogu posustati, ljudi mogu da […]

Employer brandingKoliko autonomije stvarno imam u poslu?

Šta je autonomija na poslu? Zašto je autonomija nekad važnija od plate ili fleksibilnih oblika rada? Da li smo sami odgovorni za stepen autonomije koji imamo ili to zavisi samo od drugih? Teorija samoodređenja koju su ustanovili Edward Deci i Richard Ryan kaže da postoje tri osnovne psihološke potrebe ljudi na poslu: autonomija, povezanost sa […]

Employer brandingKoliko burnout stvarno košta jednu kompaniju

Već decenijama je često glavno merilo uspeha neke firme profit. Ali, da li je i dalje tako? Najnoviji izveštaj „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji?“ (realizovan u saradnji Infostuda, platforme Rezilient.rs, Tim Centra i Osiguranika) otkriva nam i drugu perspektivu: finansijski uspeh može biti zdrav i stabilan ili toksičan i neodrživ. U Srbiji 58% […]