Jedna od značajnih demografskih promena sa kojima se poslodavci suočavaju jeste povećanje broja neuro-divergentnih kandidata koji imaju dijagnostikovan poremećaj pažnje sa hiperaktivnošču (ADHD), disleksiju, disgrafiju, dispraksiju, dijagnostikivanu depresiju, Turetov sindrom i druge poteškoće da učenjem i socijalnim interakcijama.
Iako 70% ispitanika, koji su učestvovali u ovogodišnjem istraživanju, smatra da njihov poslodavac treba da podstiče različite načine mišljenja i kognitivnih stilova, postavlja se pitanje koliko su lideri i zaposleni zaista spremni da podrže inkluziju neuro-divergentnih kolega.
Uprkos činjenici da svaki sedmi kandidat pripada grupi neuro-divergentnih, većina lidera kažu da ne želi da ih zaposli u svom timu prvenstveno zbog pretpostavke da će njihova inkluzija zahtevati veliko angažovanje tima, da se neće uklopiti u kulturu ili da neće moći da steknu neophodne veštine.
Neka istraživanja pokazuju suprotno – JP Morgan & Chase’s u okviru svog programa Autism at Work je sproveo istraživanje o rezultatima rada zaposlenih sa autizmom koje kaže da su ti zaposleni bili 48% brži i do 92% produktivniji nego neuro-tipični zaposleni i pokazali su da imaju visoku orijentaciju na detalje, kao i njihovo prepoznavanje i superioran fokus.
Kako poslodavci mogu da podrže inkluziju neuro-divergentnih zaposlenih u radnom okruženju na jednostavan način?
Kreiranje svesti o važnosti neuro-divergentnosti – Poslodavci bi trebali prvo da organizuju obuke za sve zaposlene kako bi im kreirali svest o različitim neurodivergentnim stanjima, kao što su autizam, ADHD, i druge. Ovo će pomoći u smanjenju stigme i razumevanju.
Prilagođavanje radnog okruženja – Radno okruženje treba da bude prilagođeno tako da bude inkluzivno. To može uključivati promene u prostornom osvetljenju, zvuku i organizaciji radnih prostora kako bi se smanjili potencijalni distraktori.
Fleksibilnost u radnom vremenu – Treba omogućiti neuro-divergentnim zaposlenima fleksibilnost u rasporedu radnog vremena za zaposlene koji to zahtevaju. To će im pomoći da bolje upravljaju svojim radnim obavezama i smanje stres. Na primer, zaposlenima sa disleksijom bi veoma značilo davanje dodatnog vremena za završavanje zadataka koji uključuju čitanje ili pisanje. Ovo će omogućiti zaposlenima sa disleksijom da se bolje organizuju i postignu kvalitetne rezultate.
Pristup tehnološkim alatima – Poslodavci treba da omoguće pristup tehnološkim alatima i softverima koji olakšavaju rad neurodivergentnim zaposlenima. Kako bismo pomogli zaposlenima sa disleksijom, poslodavci bi trebali da omoguće pristup softverima za čitanje teksta naglas ili softverima za pravopisnu proveru napisanog teksta. Ovo može značajno olakšati komunikaciju i radne zadatke.
Osim ovih aktivnosti, važno je da poslodavci aktivno komuniciraju sa neurodivergentnim zaposlenima kako bi razumeli njihove potrebe i izazove. Otvorena i podržavajuća radna sredina igra ključnu ulogu u promovisanju inkluzije i doprinosi uspehu kompanije.
