Hajde da kažemo da vi zaista želite, kao firma, da omogućite vašim zaposlenima apsolutno idealne uslove za rad. Sve što im padne na pamet, sve što vama padne na pamet, odrešene ruke, neograničeni resursi… Danas ovim blogom vlada magija i sve je moguće. Možete apsolutno sve! Hajde neka danas bude tako. Ali, a ovo je jedno veliko ali, čak i da jeste tako, da li biste zaista znali šta treba da date vašim zaposlenima da bi oni bili zadovoljni? Vrlo verovatno da ne. Ali to nije vaša krivica, jer to verovatno ne znaju ni vaši zaposleni.
Zašto su beneficije toliko važne?
Za početak, zašto se uopšte toliko bavimo beneficijama? Zar nije plata mnogo važnija? Pa, zapravo, ne. Još 2017, Andrew Chambelrein, Glassdoor ekonomista, pisao je o tome da plata nije bi približno toliko važna koliko kultura, atmosfera na poslu ili mogućnost razvoja. Zbog toga beneficije koje se nude uz platu ne treba da budu dodatak na nju, već način da se ilustruje šta je kompaniji bitno, u šta ulaže i šta je ono što zaposleni može da očekuje radom u istoj. Beneficije su jedan od najefikasnijih načina da predstavite osnovne vrednosti kompanije i date mogućnost i potencijalnom i trenutnom zaposlenom ne samo da bude zadovoljan onim što dobija, već i uzbuđen zbog onoga što ga čeka.
Koje vrste beneficija postoje?
Pošto su beneficije tako širok pojam, napravili smo kraći pregled onih najčešće dostupnih na tržištu, kao i kategorija u koje bi one pripale. Iz koje kategorije najviše imate benefita pokazuje ne samo gde ste kao kompanija, već i šta vas pokreće, u kom pravcu želite da se razvijate, i šta je to što zaposleni mogu da očekuju od vas. U ovoj podeli ne uključujemo one beneficije koje naš zakon podrazumeva, jer je to nešto što nije slobodno za tumačenje, već svuda prisutno i primenljivo.
Monetarne beneficije
U ove beneficije spada sve što dovodi do veće krajnje zarade vašeg zaposlenog – bonusi, nagrade, 13. plata, akcije firme, učešće u profitu i slično. Uobičajene su u prodajnim sektorima, ali i u startapovima u porastu gde služe za izgradnju lojalnosti, osećaj zajedništva i pripadnosti, i omogućavaju firmi mnogo zdraviji cash flow. Iako nisu zanemarljiv faktor svi podaci pokazuju da zaista nisu odlučujuć faktor, pogotovo kada su u pitanju visoke pozicije gde je sama osnovna zarada podrazumevano visoka. Takođe, generacija Z, pa i milenijalci, dosledno daju prioritet drugim aspektima posla. U slučaju da je zarada dovoljno visoka da omogućava zadovoljenje osnovih potreba, ostali faktori će značajnije doprineti zadovoljstvu na poslu.
Zdravstvene beneficije
Iako to nije propisano zakonom, privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene polako postaje standardni deo paketa u celokupnoj IT industriji, pa i dosta šire. Ovo je dobar primer da ilustrujemo da su beneficije često, ako ne i uvek, direktan rezultat tržišta i lokalne realnosti. Zbog toga je ovo dosta ‘snažniji’ benefit od recimo časova joge, meditacije, plaćene teretane, FitPassa i slično, iako pripadaju sličnim kategorijama. Mogućnost da zaposleni bude lečen skoro u potpunosti privatno, o trošku firme, predstavlja benefit ne samo za njegovo zdravlje, već i za njegove finansije, vreme, a neretko i živce. Zbog svega toga se vrlo visoko kotira.
Beneficije za način rada
Beneficije iz ove kategorije predstavljaju svakodnevnicu milenijalcima, ali su nešto o čemu su generacije njihovih roditelja mogle samo da sanjaju. Odnose se na uvođenje hibridnog i remote načina rada, pogotovo onog koji ne mora biti od kuće, već može biti odakle god. Odnose se takođe i na omogućavanje fleksibilnog radnog vremena, neograničene dane godišnjeg odmora, kancelarije koje osim uobičajenih prostranih kancelarija sa puno stolova i otvorenog prostora biraju da drugačije rasporede svoje zaposlene i slično. Retko koji posao danas mora biti rađen u određeno vreme i sa određenog mesta i zanemarivanje ovog benefita može izazvati dugoročno i trajno nezadovoljstvo zaposlenih. Moto novih generacije je da je važno da je posao urađen, a da je kako i gde zapravo malo ili nimalo važno.
Lične beneficije
U ovu grupu spadaju benefiti koji direktno utiču na kvalitet života zaposlenog i nude mu mogućnosti koje nisu nužno vezane za njegovu poziciju, industriju ili hirerahijski nivo. To mogu biti recimo dodatne pogodnosti pri selidbi, davanje slobodnih dana za volontiranje, poklanjanje karata za društvene događaje, ulaganje u članove porodice zaposlenih (prevashodno decu) i slično. Daje utisak da poslodavac ceni i poštuje zaposlenog kao individuu kao i to da razume vrednost njegovog privatnog života i želi da mu doprinese na pozitivan način.
Dugoročne karijerne beneficije
Napokon stižemo i do onih benefita koji se mogu smatrati i najvažnijim, pre svega jer njihov efekat treba da bude dugoročan i omogući da i poslodavac i zaposleni imaju višestruke, trajne i značajne koristi. U ovakve benefite spadaju oni koji se tiču ulaganja u rast i razvoj zaposlenih – kursevi, obuke, mentori, programi za mlade lidere, licence, sertifikati i slično. I ako svi pobrojani benefiti itekako utiču na zaposlene za većinu onih posvećenih karijeri i željni uspeha i napretka, ulaganje u baš ovakve pogodnosti napraviće najznačajniju razliku.
Kako izabrati najbolje beneficije za sve zaposlene?
Paleta benefita koja se omogućava svakom zaposlenom mora da zavisi od tri faktora. Prvi je šta je ono što zaposlen želi. Dobro je poznata izreka Henrija Forda koji je napravio revoluciju u auto industriji i odavno rekao – Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi brže konje. Možda vaši zaposleni na svakoj anketi vama traže brže konje. Ali je na vama da im ponudite automobile.
Pored toga, važan je drugi faktor, a to je šta vi želite da postignete kao kompanija. Da li vam je cilj da postavljate standarde u industriji? Da li želite da imate najveće moguće zadovoljstvo zaposlenih? Da li ste u takvoj fazi razvoja da morate sve da uložite u odnos sa klijentima? Kada znate odgovor na pitanje šta je vaš cilj, znaćete i koji benefiti će vas najbrže dovesti do toga.
I za kraj, ostaje vam konačno pitanje – kojim resursima raspolažete. Tekst privodimo kraju i magije u ovom blogu više nema. Potrebno je da stavite na papir, ili project management alat, vaše ljudstvo, novac, vreme i energiju i zaključite šta je ono što će dovesti do najvećeg mogućeg učinka uz najmanje resursa.
Opšte je mišljenje da ljudi uvek žele više novca, ali statistika pokazuje drugačije. Važno je da ih platite dovoljno. Ne morate da ih platite previše. Razliku pravi, više manje, sve ostalo.
