Posle iskustva mnogih koji su, zbog pandemije, radili od kuće postavlja se pitanje da li se opet vratiti isključivo na rad iz kancelarije ili i nadalje ostaviti zaposlenima mogućnost da rade od kuće ukoliko to žele?
Dokazano veća produktivnost
Najveći otpor prelasku na hibridni ili rad na daljinu je strah poslodavaca da ne dođe do pada produktivnosti. Međutim, zaposleni smatraju da su produktivniji ako mogu da rade od kuće kada im tako više odgovara, nego ako uvek moraju da dolaze u kancelariju.
Naravno nemaju svi zaposleni istu situaciju kod kuće, pa samim tim ni iste uslove rada u kućnim okolnostima, što je od uticaja na njihovu sposobnost da se skoncentrišu i fokusiraju na posao. Zbog toga mogućnost rada od kuće za zaposlene treba da bude u dobroj meri stvar izbora. Na to ukazuju rezultati istraživanja koji pokazuju da je 28% ispitanika manje produktivno kada rade od kuće za razliku od 36% njih koji su produktivniji u tom slučaju.
U Kini je, na primer, sprovedeno istraživanje među zaposlenima jednog call centra. Oni su podeljeni u dve grupe po principu slučajnog izbora. Jedni su devet meseci radili isključivo od kuće, a drugi samo iz kancelarije. Rezultati pokazuju da su zaposleni koji su radili od kuće bili za 13% produktivniji jer su u manjoj meri bili prekidani u toku rada, imali su mirnije i tiše radno okruženje i manje su išli na bolovanje. Takođe, bili su zadovoljniji i manje spremni da napuste kompaniju.
Po okončanju ove faze istraživanja zaposlenima iz obe grupe je dozvoljeno da sami izaberu da li će raditi od kuće ili iz kancelarije, a kada su to učinili produktivnost je porasla za 22%.
Zadovoljniji zaposleni
Jedno drugo, Galupovo istraživanje, pokazuje da su zaposleni ne samo produktivniji kada mogu da biraju da li će raditi od kuće ili iz kancelarije, već su i zadovoljniji u tom slučaju. Devet od deset anketiranih koji se nalaze na pozicijama koje dozvoljavaju rad na daljinu, preferira neki vid fleksibilnog oblika rada, dok svaki šesti bira da to bude baš hibridni model.
Najčešći razlozi zbog kojih anketirani biraju fleksibilnost su: izbegavanje putovanja do i sa posla, dobijanje više vremena za brigu o sebi, druženje sa porodicom i prijateljima i lakše usklađivanje privatnih i poslovnih obaveza.
Uz to hibridni model je način da se prevaziđe osećaj izolacije i usamljenosti koji se javlja kod nekih zaposlenih koji isključivo rade na daljinu.
Prema datom istraživanju ako se zaposlenima, koji žele veći stepen fleksibilnosti, ta mogućnost ne pruža, oni postaju manje angažovani, ne osećaju se dobro na poslu, skloniji su sagorevanju i spremniji su da odu iz kompanije.
Obostrana ušteda
Hibridni model rada omogućava ne samo poslodavcima, već i zaposlenima da uštede. Poslodavci ostvaruju uštedu kroz veću produktivnost zaposlenih, njihovo manje odsustvovanje s posla i manju fluktuaciju, manje troškove iznajmljivanja poslovnog prostora i bolju pripremljenost za vanredne situacije kao što je bila pandemija.
S druge strane zaposleni štede na putnim troškovima, parkingu i hrani koju moraju da kupuju kada su na poslu. Takođe, štede i na vremenu koje mogu da iskoriste da svakodnevno fizički vežbaju ili da duže spavaju.
Olakšana regrutacija
Danas insistiranje isključivo na radu iz kancelarije otežava proces regrutacije i ograničava potragu za kandidatima na mesto u kojem se nalazi poslovni prostor firme.
Čak i ako u obzir mogu da dođu i kandidati iz drugih gradova, koji su spremni na preseljenje, onda to, s jedne strane, podiže troškove zapošljavanja, a s druge strane i dalje ostaje ograničenje s obzirom na broj kandidata koji može biti regrutovan ili targetiran jer nisu svi kandidati spremni da menjaju mesto boravka zarad promene posla.
Ako se fleksibilni oblici rada ne nude, danas kada je ova beneficija vrlo važna velikom broju zaposlenih, poslodavac drastično gubi na privlačnosti i sposobnosti da privuče i zadrži kvalitetne kandidate i to u situaciji kada je do kandidata sve teže doći.
Nekoliko istraživanja ukazuje koliko je zaposlenima danas važna fleksibilnost. Galup otkriva da bi 30% zaposlenih potražilo novo zaposlenje ukoliko bi im poslodavac ukinuo mogućnost rada od kuće. Zatim, na Glassdoor sajtu za zapošljavanje je primećeno da je pretraga oglasa koji nude mogućnost rada na daljinu porasla za 360% u poslednje dve godine.
Zatim, na taj način ujedno dajete i šansu osobama sa invaliditetom među kojima, takođe, ima vrlo talentovanih kandidata.
Takođe, zaposleni ne moraju da putuju kilometrima da bi obavili sastanke s klijentima jer umesto toga mogu da održe sastanak preko Teams-a ili Zoom-a, a lično da se sretnu prilikom nekih konferencija. A beneficija više je što se štedi na putnim troškovima.
Ali tu su i izvesni rizici
Osim prednosti koje hibridni model rada očigledno ima on sa sobom nosi i izvesne rizike, pre svega po bezbednost podataka pa sve do fragmentirane organizacione kulture.
Naime, hibridni rad podrazumeva da je neophodno obezbediti kontrolu nad svakim uređajem na kojem zaposleni može da radi i ostvariti kontrolu podataka kojima svaki zaposleni ima pristup. Da li zaposleni mogu da preuzimaju podatke i premeštaju ih na drugo mesto? Naime, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zahteva od kompanija da mogu da kažu gde i kako čuvaju podatke.
S druge strane, novozaposleni koji započinju rad kroz hibridni model ne mogu tako brzo da se lično upoznaju sa svim članovima tima s obzirom da i oni rade po hibridnom modelu. Nekada prođe i više nedelja, pa i par meseci dok se novi kolega ne upozna uživo sa svima. Međutim, da to nisu nepremostivi problemi svedoči i iskustvo iz prve ruke.
