Ukratko – da. Ali hajde da razumemo zašto!
Za početak, niko ne osporava značaj zarade, ona je neophodna i od nje sve polazi. Ali, ranije je bila jedina važna, što sada uveliko nije slučaj. Šta se zapravo desilo?
Prema istraživanju firme Gallup, kada zaposleni dostignu tačku u kojoj mogu da pokriju osnovne životne troškove, više od 60% njih počinje da stavlja veći naglasak na benefite, fleksibilnost i mogućnosti za razvoj nego na samu visinu plate. Slično pokazuje i studija koju je sproveo Glassdoor, gde čak 80% ispitanika navodi da bi radije prihvatili posao sa boljim benefitima nego onaj sa većom platom.
Ova istraživanja pokazuju značajnu promenu u odnosu na ono što je bila realnost pre nekoliko decenija. Sve više ljudi aktivno učestvuje u građenju svojih karijera, obrazuje se i van akademskih okvira, ulaže u svoje usavršavanje i samim tim sebi omogućava uspešnu karijeru. U njoj, plata je samo jedan od faktora, i nakon obezbeđivanja osnovih sredstva, postaje zanemarljivo značajna.
Šta onda zaposleni žele? Pristup koji je sve vidljivi, širom sveta, jeste holistički pristup, gde paket benefita omogućava zaposlenima da zadovolje i svoje druge potrebe, da rade i žive u skladu sa vrednostima koje neguju, da se identifikuju sa misijom kompanije, i da ostvare taj često pominjani work life balance.
Koji benefiti su danas najvredniji kandidatima?
Ono što je važno napomenuti jeste da većina benefita koju sada kandidati visoko vrednuju zahteva manja finansijska ulaganja od onih koji su ranije bili značajni, kao što su bili službeni telefon, automobil, okupljanja tima, timske proslave, i slično. Pogodnosti koje su sada primaljive kandidatima tiču se promene perspektive, načina na koji se posmatra efikasnost, produktivnost, kao i samih procesa donošenja odluka unutar firme oko toga šta će biti fokus i prioriteti.
#1 Fleksibilnost u radu
Iako je još pre pandemije bilo dosta priče o promenama načina rada, nužda nastala tokom neophodne izolacije donela je na površinu ne samo ostvarivost drugačijeg načina rada već i sve benefite koje to nosi.
Retko koja industrija još uvek insistira na standardnom, nepomerljivom radnom vremenu, i čak i one najrigidnije otvaraju vrata novim modelima.
Sa druge strane, time šta sve utiče na motivaciju zaposlenih i zadovoljstvo na radnom mestu i na koji način poslodavci mogu da unesu značajna poboljšanja na ovom polju, bavilo se istraživanje „Šta to radi zaposlene“ objavljeno krajem 2024.godine koje su sproveli sajt Osiguranik.com, Rezilient, Infostud i Tim Centar na uzorku od više od 2.700 zaposlenih i 740 donosilaca odluka.
Prema rezultatima ove ankete, beneficije koje zaposleni u Srbiji najviše cene su fleksibilno radno vreme, četvorodnevna radna nedelje i mogućnost rada od kuće.
Ovo je jako značajna informacija za sve firme koje razmišljaju na koji način da smanje troškove, a da to utiče na produktivnost!
Takođe, ova fleksibilnost ne odnosi se samo na radno vreme, već i radno mesto, načine rada i sve ostale standardizacije koje izlaze iz mode. Ovaj benefit posebno je značaj novopečenim roditeljima, koji ostaju mnogo duže i sa mnogo boljim učinkom, u onim firmama koje svoje prakse prilagođavaju potrebama svojih zaposlenih.
#2 Dobrobiti van očekivanih – mentalno zdravlje, fizička aktivnost, finansijska pismenost…
Hajde da kažemo da je plata sjajna, ili makar adekvatna, i da kompanija nudi i rad od kuće i fleksibilno radno vreme. Šta dalje? E, tu se otvara prostor za kreativnost!
Zaposleni žele da kompanije pokažu brigu o njima kroz paket benefita koji je u skladu sa onim što će zapravo napraviti razliku. Kompanije žele da ulaganje bude u okviru budžeta, ali i da postoji povrat investicije, jer im nije u interesu da ulože resurse u nešto što zapravo neće doneti nikakvo zadovoljstvo zaposlenima.
Gde je onda presek? Pa, neophodne je biti u toku sa današnjom kulturom i sa time šta ona prioritizuje. A to je ravnoteža i zdravlje, više nego bilo šta drugo. Zbog toga najbolje prolaze programi koji neguju i podstiču i fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih!
Ugrubo, to znači da vaš zaposleni može da dobije podršku koja mu je neophodna da vodi računa o sebi, a da to bude na trošak firme. Firma, sa druge strane, dobija zdravijeg zaposlenog, što je za nju direktan benefit, jer dugoročno znači manje odsustva, bolovanja i učinkovitijeg zaposlenog.
Još jedan, sve popularniji, benefit je finansijska pismenost. U vreme kada se dosta novih firmi opredeljuje za to da zaposlenima ponudi paket akcija, mnogima ostaje nejasno šta to zapravo znači. Imati ih, prodati ih, baktati se porezom, gde posle uložiti… Dok god je to u magli za zaposlene, dotle im u magli ostaje i koliko je veliki benefit imati te akcije. I zbog toga je ulaganje u finansijsku pismenost zaposlenih dobar način da se gradi EB, koji će dugoročno umnogome doprineti organizaciji.
#3 Razvoj karijere kroz programe učenja i mentorstva
E, sada već zaposleni ima sve! Dobra zarada, dobri uslovi, firma plaća i terapiju i teretanu, i petkom posle posla ostaje da uči o tome šta da uradi sa akcijama firme. Šta je naredni korak?
Naredni korak je napredak samog zaposlenog, na način na koji odgovara i njemu i firmi. Za početak, HR sektor mapira koje veštine poseduje, a koje mu nedostaju. Zatim pravi plan treninga i razvoja i obučava ga – poboljšava njegove veštine komunikacije, rad u timu, znanje engleskog, liderske veštine, ili ga šalje eksterno da stekne neophodnu licencu i sertifikat. Omogući mu dobro promišljen karijerni put unutar firme, sa jasnim kriterijumima oko toga šta je neophodno da bi se napredovalo – horizontalno ili vertikalno. Zatim, zajedno sa direktnim menadžerom i samim zaposlenim u određenim vremenskim intervalima proverava napredak i predlaže neophodne korektivne korake.
Ovakav zaposleni ne samo da neće razmišljati o odlasku već će biti najbolji mogući brend ambasador same firme.
#4 Socijalna i ekološka odgovornost kompanije
Pored svega ovoga, da li je moguće dati zaposlenima još neki benefit. Pa, nakon svega ovoga, a možda i pre toga, dolazi – ponos.
Da li je neko od vaših zaposlenih rekao ili napisao – Ponosan sam na svoju firmu.
Ponosni jer firma donira novac. Ponosni jer sponzoriše važne projekte. Ponosni jer izražava svoj stav po pitanju važnih društvenih pitanja. Ponosni jer ima ekološke prakse. Ponosni jer doprinosi planeti i zajednici.
Prethodne generacije nisu stavljale kao prioritet ovu vrstu ponosa. Ali zato generacija Z praktično odbija da radi za firme sa kojima nema potpuno poklapanje u vidu društvene i ekološke odgovornosti. Od plaćenih dana za volontiranje, do paketića za ugroženu decu, od izbacivanja plastike do podržavanja društvenih pokreta, svaka akcija koju kompanija preduzima približava je idealu savršenog poslodavaca.
Iako je adekvatna zarada prvi kriterijum, već odavno je samo jedan od kriterijuma, pa makar i ostao prvi. Sve više zaposlenih gleda širu sliku, celovit pristup, i bira kompanije sa kojima ima sve više poklapanja. Nova valuta na tržištu rada su sasvim sigurno benefiti. Zato svaka firma mora da se zapita ne samo koliko plaća zaposlene, već koliko zaista doprinosi kvalitetu njihovog života i rada.
Ipak, čak i kada kompanija sve ovo poseduje, to ne znači da će biti u stanju da sve to adekvatno i prenese. I zbog toga je Employer Branding toliko presudan. Čak i sa malim budžetom, možemo da postignemo mnogo, i da se pobrinemo da vest o firminim praksama dođe do apsolutno svakog idealnog kandidata.
